Teško je pevati o smislu

Bolujem život rečima i ničega se ne bojim, reči su pesme „Pred nestajanjem” pesnika Srećka Aleksića, člana UKS, iz njegove osme zbirke pesama „Purpurna mesečina” koju je predstavio u prepunoj biblioteci „Milutin Bojić” u Beogradu.

Kako je kao recenzent objasnila pesnikinja Olivera Šestakov, reč je o delu osobenog i avangardnog pesnika koji je „potvrdio svoj pesnički talenat, zrelost i visoki kvalitet poezije”.

Kako BI objasnila simboliku naziva zbirke, Šestakov je rekla: „Mesec je od davnina bio predmet ljudskog divljenja i nadahnuća, počev od starih Rimljana i Grka, dok je kod Egipćana bio tvorac večnog života. Mesec predstavlja arhetip majke, dok se njegove faze vezuju za stalne promene i novo rađanje. On je za Srećka Aleksića tanano, opsenarsko i intimno što ga nagoni da piše i stvara”. Recenzentkinja je ukazala na veliku koncentraciju simbola i kontrasta  u Aleksićevom stvaranju, na mnoge stilske figure i neobične jezičke sklopove, a kao primer je navela stihove „Pomoć što me kazni lepotom senke, Istina što me veže u čvor, Ljubomora me grli rukama od crvene ruže, Crni pauk sakriven u rupi mudrosti, molitva zaspalih trava...”

Šestakovljeva navodi da socijalno angažovana tematika zauzima značajno mesto u ovoj zbirci i da su njegov način prevazilaženja društvenih izazova – kritika i samokritika, poput stiha „Okrenuti leđima živimo”.

Aleksić je pročitao i svoj stih „Teško je pevati o smislu, kada besmisao caruje”.

Osim zbirki pesama, Aleksić, rođen u Beogradu 1972. objavio je i roman „Kada padaju kajsije” u izdanju KK „Ivo Andrić” iz Zemuna koji je na preporuku Vase Radovanovića iz UKS konkurisao za Deeretinu, NIN-ovu i nagradu „Janko Veselinović”, kao istorijski roman.