Prekid neprijateljstva ili predah od sukoba

Posle više meseci neuspešnog indirektnog pregovaranja, Izrael i palestinski Hamas postigli su sporazum o šestonedeljnoj pauzi u ratovanju koja treba da smiri Bliski istok, donese olakšanje stanovnicima pojasa Gaze i traumatizovanim porodicama dela jevrejskih talaca koji će biti oslobođeni u zamenu za izlazak više od 1.000 Palestinaca iz izraelskih zatvora.

Primirje je stiglo prekasno za 46.000 Palestinaca, mahom žena i dece, ali ga je sa radošću dočekalo 2,3 miliona stanovnika pojasa koji su tokom 15 meseci rata i brutalnih bombardovanja i granatiranja bili prisiljeni da napuštaju svoje domove i u uslovima potpune blokade bili izloženi kampanjama osmišljenog izgladnjivanja. Međutim, samo nekoliko sati posle najave sporazuma, Izrael je intenzivirao napade, a čeka se još i da ga prihvati izraelska vlada.

Vest o prekidu vatre u tri faze sa radošću su dočekale i porodice talaca, a dobrodošao je i Benjaminu Netanjahuu koji je odgovoran za mesece njegovog odlaganja i za žrtve koje su mogle da budu izbegnute. Premijer je mesecima bio pod pritiskom izraelske javnosti koja je zahtevala da oslobađanje talaca, a ne „totalna pobeda” nad Hamasom, bude apsolutni prioritet njegove desničarske vlade.

Sporazum, čije su neke odredbe dogovorene u poslednji čas, gotovo je istovetan predlogu koji je Džo Bajden predstavio maja prošle godine. U prvoj etapi predviđa se postepeno povlačenje izraelske vojske iz urbanih područja i oslobađanje 33 taoca, žena, žena vojnika, dece i muškaraca starijih od 50 godina.

Razgovori o drugoj fazi, kada bi se razmatralo oslobađanje još oko 20-ak talaca, potpuna evakuacija Izraelaca iz Gaze i uslovi trajnog primirja trebalo bi da počnu 19. januara, kada sporazum kome su posredovali Katar, Egipat i Sjedinjene Države stupa na snagu.

U trećoj fazi bi se dogovorilo vraćanje posmrtnih ostataka Jevreja umrlih ili stradalih u zatočeništvu, kao i početak obnove pojasa koji je doživeo neviđena razaranja svega, od infrastrukture, bolnica i škola do hiljada uništenih domova. Rekonstrukciju bi nadgledali Egipat, Katar i Ujedinjene nacije.

Visoki zvaničnik Hamasa, Izat el Rešik izjavio je da je ta grupa posvećena sporazumu o primirju, preneo je Rojters. Međutim, Netanjahu tvrdi da se Hamas protiv jednom delu sporazuma koji bi omogućio Izraelu pravo veta na puštanje određenih palestinskih zatvorenika. Očigledno da Hamas nije želeo da čeka na još gori ishod. Oslabljena pozicija i gubitak političkih i vojnih lidera, uključujući Ismaila Hanijea, Jahju Sinvara i Mohameda Deifa, navela je nove lidere da pod pritiskom razaranja Gaze prihvate sporazum. Hamas je odustao od zahteva da se izraelska armija odmah povuče, posebno iz koridora Filadelfi duž granice sa Egiptom.

Netanjahu je pod pritiskom ekstremista iz svog kabineta mesecima odbijao prekid vatre, a njegova saglasnost sada tumači se kao poklon Donaldu Trampu koji je izrazio očekivanje da sporazum bude sklopljen pre njegove inauguracije u ponedeljak, a nije propusti da kaže da je „epsko primirje” rezultat njegove novembarske pobede.

Trampov specijalni izaslanik za pitanje talaca Stiv Vitkof sarađivao je sa Bajdenovim timom kako bi se došlo do sporazuma a prošle subote je Netanjahuu dao ultimatum da ili sklopi sporazum ili će biti odgovoran i snositi „ozbiljne posledice” ukoliko toga ne bude.

„Pakao će nastati na Bliskom istoku. To neće biti dobro za Hamas i, iskreno, neće biti dobro za bilo koga”, zapretio je Tramp 7. januara.

Iako ne može da kaže da je uništio Hamas, izraelski premijer svojim koalicionim partnerima, čiji se deo i dalje protivio sporazumu, može da kaže da se radi o investicionom ulaganju pošto očekuje da od Trampa dobije odrešene ruke u odnosu prema Palestincima, Iranu i drugim bliskoistočnim akterima.

Tramp je Netanjahuu potreban prvo oko Irana jer otklanjanje nuklearne opasnosti ne može da ostvari bez američke saglasnosti. Drugo je Saudijska Arabija pošto normalizacija sa Izraelom takođe umnogome zavisi od Amerikanaca: hoće li Rijadu dopustiti razvoj civilnog nuklearnog programa i da li će uspostaviti strateško partnerstvo oko bezbednosti.

Netanjahu je dužnik novom šefu Bele kuće koji je tokom prvog mandata prekinuo višedecenijsku praksu i američku ambasadu preselio iz Tel Aviva za Jerusalim priznao izraelski suverenitet nad okupiranim sirijskim Golanom, nije se protivio jevrejskoj kolonizaciji Zapadne obale, a nedavno je rekao da umesto rešenja konflikta po formuli dve države ima „nove ideje”.

Sporazum bi mogao da spusti tenzije u regionu pošto je rat u Gazi izazvao konflikte po Zapadnoj obali, Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku i u jednom trenutku zapretio direktnim sukobom dva zakleta neprijatelja, Izraela i Irana.

Daleko od toga da je sve rešeno. Ko će upravljati Gazom posle rata? Izrael, kao i SAD, odbijaju da na bilo koji način bude uključen islamistički teroristički Hamas koji od sukoba sa rivalskim Fatahom sredozemnom enklavom upravlja od 2007. Američki državni sekretar Entoni Blinken je u jednom od svojih poslednjih govora rekao da bi reformisana palestinska vlast predsednika Mahmuda Abasa sa Zapadne obale trebalo da upravlja pojasom.

„Sedam miliona izraelskih Jevreja i oko pet miliona Palestinaca ima korene na istoj zemlji. Niko ne ide nikuda”, izjavio je Blinken. „Izraelci moraju da odustanu od mita da mogu da izvrše de fakto aneksiju bez cene i posledica po demokratiju, poziciju i bezbednost Izraela”.

Netanjahu je protiv. On traži čvrste garancije izraelske bezbednosti – kakve on nije uspeo da pruži kada je Hamas 7. oktobra 2023. u munjevitom napadu ubio 1.200 izraelskih i stranih civila i više od 250 odveo u zatočeništvo. Tokom jedinog dosadašnjeg primirja više od stotinu talaca je novembra 2023. oslobođeno u zamenu za 240 palestinskih zatvorenika.

UN pozivaju na „hitan i nesmetan” dotur humanitarne pomoći, ali o titanskom poduhvatu obnove Gaze još je prerano govoriti. Koštaće najmanje 40 milijardi dolara i trajati najmanje 16 godina.

Trajni mir? Neće ga biti dok su u Izraelu na vlasti religiozni cionisti, militantni nacionalisti i ultraortodoksni Jevreji. Isti oni koji su odgovorni ne samo za zločine na ivici genocida već i za štete koje su naneli Izraelu i indirektno pokrenuli novi talas antisemitizma.

Zaharova: Rusija se nada rešavanju palestinskog problema

Moskva ‒ Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je juče da se Rusija nada da će sporazum o primirju između Izraela i palestinskog pokreta Hamas pomoći u stvaranju uslova za rešenje palestinskog problema. „Mi se nadamo da će primena sporazuma postati važan praktičan korak ka dugoročnoj stabilizaciji situacije u zoni palestinsko-izraelske konfrontacije”, rekla je ona na pres-konferenciji, dodajući da će se time takođe stvoriti preduslovi za poboljšanje situacije u čitavom regionu Bliskog istoka, uključujući Liban, Siriju i Jemen, prenela je agencija RIA Novosti.

Zaharova je dodala da se Rusija nada da će zaključenje ovog sporazuma doprineti formiranju neophodnih uslova za proces sveobuhvatnog političkog rešenja palestinskog problema na međunarodno priznatoj pravnoj osnovi. „Konačni cilj je stvaranje nezavisne palestinske države u granicama iz 1967. godine, a čiji glavni grad je Istočni Jerusalim, i koja bi koegzistirala u miru i bezbednosti sa Izraelom”, zaključila je ruska zvaničnica.

Kina pozdravila sporazum o primirju

Peking ‒ Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Jijakun izjavio je da Kina pozdravlja sporazum o primirju u Gazi i da se nada da će se putem efikasne primene sporazuma biti postignuto trajno primirje. „Kina je od izbijanja poslednjeg sukoba u Gazi stalno pozivala na hitnu obustavu vatre i okončanje neprijateljstava i aktivno je radila na smanjenju napetosti, zaštiti civila i humanitarnoj pomoći”, rekao je Guo, prenela je Sinhua.