U Njujorku kao kod kuće

„Istančan glas, moćan vokal, neverovatna pevačica… muzika koja slavi prošlost i gleda u budućnost”, samo su neki od hvalospeva iz američkih medija upućenih Almi Mićić, džez pevačici koja je svoje vatreno muzičko krštenje imala još kao tinejdžerka u beogradskim klubovima, a danas gradi uspešnu karijeru u prestonici džeza– Njujorku.

Nedavno je objavljen njen drugi album „The Hours”, najpre u Americi, ali i kod nas, što je bio dovoljan razlog da džez pevačica ponovo dođe u svoj rodni grad i pojavi se pred beogradskom publikom. Ona će sutra uveče nastupiti sa svojim triom, koji je oformila u Njujorku, u Ateljeu 212. O predstojećem koncertu u intervjuu za „Politiku” kaže:

– Biće to prevashodno promocija albuma, međutim pošto će koncert trajati više od sat i po vremena, biće tu i puno standarda koje sam oduvek izvodila, kao i nekih gospel kompozicija koje nisu na albumu, malo bluza....

Već sa 17 godina Mićićeva je pevala sa Big bendom RTS-a i u beogradskim klubovima. Danas se priseća šta je opredelilo da se bavi džezom i kakav je bio osećaj kada je tako mlada „bačena u vatru”:

– Meni je bilo zabavno. Tada sam još uvek išla u srednju školu, tako da je to bilo kao san. U džez sam „ušla” slušajući tu muziku kod kuće. Ne želim da budem isključiva i kažem da volim samo džez, ali kada pevam tu muziku najbolje se osećam. Stvarno sam uživala u svim tim koncertima i turnejama, divnim nastupima po džez festivalima u Srbiji. Najlepša sećanja vezuju me upravo za te dane.

Pre Berklija, studirala je u Beogradu pravo, jer nije bila sigurna da će muzika biti njeno životno opredeljenje.

– A i kod nas se smatra da čovek treba da ima „pravi” posao. Na prvoj godini studija imala sam puno nastupa, zarađivala sam lepo od muzike i već tada mi je bilo jasno da neću ostati na Pravnom fakultetu. Kada je iskrsla mogućnost da odem na Berkli, oberučke sam to prihvatila, jer ipak je u pitanju najbolja škola na svetu.

O tome koliko je školovanje na tom čuvenom muzičkom koledžu bilo značajno za njenu karijeru, prevashodno u Americi, Alma priča:

– Bilo je izuzetno značajno, zbog toga što je to odličan konzervatorijum za muziku u kome sam mnogo naučila. Imala sam priliku i da sviram sa muzičarima iz celog sveta. To me je dodatno oplemenilo. A na Berkli sam otišla tako što me je prijatelj nagovorio da probam. Roditelji su me podržali i dobila sam stipendiju koja je pokrivala osamdeset odsto školarine. Kasnije sam dobila i celu stipendiju. Imala sam sreće i uspela sam da diplomiram 1999. godine. Nakon završetka studija, u Bostonu sam ostala još godinu dana i svirala sam sa svojim triom.

Posle Bostona, tačnije 2000. godine, odlučila je da joj Njujork budemesto za život. Ističe da većina ljudi koji završe Berkli i nameravaju da se posle studija bave muzikom idu u Veliku jabuku.

– Džez scena u Njujorku je najbolja na svetu i to ne mislim samo ja. To je mesto gde svi mi pravimo ime, upoznajemo druge muzičare i u profesionalnom smislu Njujork je najbolje mesto za život.

Logično pitanje jeste koliko je teško u jednom kosmopolitskom gradu kakav je Njujork probiti se, naročito muzičarima koji dolaze iz „manjih zemalja”.

– Nije važno odakle dolaziš, bitno je da si uporan, talentovan, da se povežeš sa pravim ljudima. Svima koji dođu u Njujork teško je na početku. Ali, posle toga sve kreće uzlaznom linijom. Najteže je kada niko ne zna za tebe, ali vremenom publika se upoznaje sa tvojim imenom. Ima puno mladih muzičara koji su u Njujorku uspeli da naprave sjajnu karijeru. Tamo možeš da upoznaš ljude iz celog sveta. Ima užasno puno imigranata. Mnogi kažu da podseća na Beograd zbog te urbane, dobre atmosfere i definitivno tu ima sličnosti. Tamo se, stvarno, osećam kao kod kuće.

U Njujorku živi sa suprugom, takođe muzičarem, Raletom Mićićem i dvoje dece. Ali ne rade zajedno. Doduše, njen suprug, inače gitarista, gost je na albumu „The Hours”.

Do sada su u SAD izašla dva albuma naše džez pevačice – „Introducing Alma” i „The Hours”, koji je nedavno objavio i PGP RTS. Obe ploče naišle su na hvalospeve kritike. Na pitanje koliko je bitno za jednog umetnika da se kritika pozitivno izrazi o njegovom delu, Alma kaže:

– Bitno je, i meni je drago kada izađe dobra kritika. Ali, to ne treba da bude najvažnija stvar na svetu. Publika je ta koja presuđuje, jer kupuje albume i dolazi na koncerte.

Na kraju je pitamo i da liželi da muzički bude prisutnija u Srbiji ili su svi njeni planovi vezani isključivo za Ameriku.

– Želim da moja karijera bude vezana za ceo svet. Album je distribuiran i u Japanu, na Tajlandu i još nekim azijskim zemljama, tako da nas i tamo očekuje turneja. U martu bi trebalo da sviramo i u Engleskoj. Bilo bi mi drago da što više sviram u Srbiji, ali biću izuzetno zadovoljna i ako to bude bar jednom godišnje. Moj život je trenutno vezan za Njujork, ali nikad ne reci nikad – možda se jednoga dana i vratim u Srbiju.