У Њујорку као код куће

„Истанчан глас, моћан вокал, невероватна певачица… музика која слави прошлост и гледа у будућност”, само су неки од хвалоспева из америчких медија упућених Алми Мићић, џез певачици која је своје ватрено музичко крштење имала још као тинејџерка у београдским клубовима, а данас гради успешну каријеру у престоници џеза– Њујорку.

Недавно је објављен њен други албум „The Hours”, најпре у Америци, али и код нас, што је био довољан разлог да џез певачица поново дође у свој родни град и појави се пред београдском публиком. Она ће сутра увече наступити са својим триом, који је оформила у Њујорку, у Атељеу 212. О предстојећем концерту у интервјуу за „Политику” каже:

– Биће то превасходно промоција албума, међутим пошто ће концерт трајати више од сат и по времена, биће ту и пуно стандарда које сам одувек изводила, као и неких госпел композиција које нису на албуму, мало блуза....

Већ са 17 година Мићићева је певала са Биг бендом РТС-а и у београдским клубовима. Данас се присећа шта је определило да се бави џезом и какав је био осећај када је тако млада „бачена у ватру”:

– Мени је било забавно. Тада сам још увек ишла у средњу школу, тако да је то било као сан. У џез сам „ушла” слушајући ту музику код куће. Не желим да будем искључива и кажем да волим само џез, али када певам ту музику најбоље се осећам. Стварно сам уживала у свим тим концертима и турнејама, дивним наступима по џез фестивалима у Србији. Најлепша сећања везују ме управо за те дане.

Пре Берклија, студирала је у Београду право, јер није била сигурна да ће музика бити њено животно опредељење.

– А и код нас се сматра да човек треба да има „прави” посао. На првој години студија имала сам пуно наступа, зарађивала сам лепо од музике и већ тада ми је било јасно да нећу остати на Правном факултету. Када је искрсла могућност да одем на Беркли, оберучке сам то прихватила, јер ипак је у питању најбоља школа на свету.

О томе колико је школовање на том чувеном музичком колеџу било значајно за њену каријеру, превасходно у Америци, Алма прича:

– Било је изузетно значајно, због тога што је то одличан конзерваторијум за музику у коме сам много научила. Имала сам прилику и да свирам са музичарима из целог света. То ме је додатно оплеменило. А на Беркли сам отишла тако што ме је пријатељ наговорио да пробам. Родитељи су ме подржали и добила сам стипендију која је покривала осамдесет одсто школарине. Касније сам добила и целу стипендију. Имала сам среће и успела сам да дипломирам 1999. године. Након завршетка студија, у Бостону сам остала још годину дана и свирала сам са својим триом.

После Бостона, тачније 2000. године, одлучила је да јој Њујорк будеместо за живот. Истиче да већина људи који заврше Беркли и намеравају да се после студија баве музиком иду у Велику јабуку.

– Џез сцена у Њујорку је најбоља на свету и то не мислим само ја. То је место где сви ми правимо име, упознајемо друге музичаре и у професионалном смислу Њујорк је најбоље место за живот.

Логично питање јесте колико је тешко у једном космополитском граду какав је Њујорк пробити се, нарочито музичарима који долазе из „мањих земаља”.

– Није важно одакле долазиш, битно је да си упоран, талентован, да се повежеш са правим људима. Свима који дођу у Њујорк тешко је на почетку. Али, после тога све креће узлазном линијом. Најтеже је када нико не зна за тебе, али временом публика се упознаје са твојим именом. Има пуно младих музичара који су у Њујорку успели да направе сјајну каријеру. Тамо можеш да упознаш људе из целог света. Има ужасно пуно имиграната. Многи кажу да подсећа на Београд због те урбане, добре атмосфере и дефинитивно ту има сличности. Тамо се, стварно, осећам као код куће.

У Њујорку живи са супругом, такође музичарем, Ралетом Мићићем и двоје деце. Али не раде заједно. Додуше, њен супруг, иначе гитариста, гост је на албуму „The Hours”.

До сада су у САД изашла два албума наше џез певачице – „Introducing Alma” и „The Hours”, који је недавно објавио и ПГП РТС. Обе плоче наишле су на хвалоспеве критике. На питање колико је битно за једног уметника да се критика позитивно изрази о његовом делу, Алма каже:

– Битно је, и мени је драго када изађе добра критика. Али, то не треба да буде најважнија ствар на свету. Публика је та која пресуђује, јер купује албуме и долази на концерте.

На крају је питамо и да лижели да музички буде присутнија у Србији или су сви њени планови везани искључиво за Америку.

– Желим да моја каријера буде везана за цео свет. Албум је дистрибуиран и у Јапану, на Тајланду и још неким азијским земљама, тако да нас и тамо очекује турнеја. У марту би требало да свирамо и у Енглеској. Било би ми драго да што више свирам у Србији, али бићу изузетно задовољна и ако то буде бар једном годишње. Мој живот је тренутно везан за Њујорк, али никад не реци никад – можда се једнога дана и вратим у Србију.