Tursko-američka sporenja na Eufratu

Posle obaranja režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, Ankara priprema konačni obračun i sa „kurdskim teroristima” koji kontrolišu severozapadnu Siriju i ugrožavaju Turke koji žive u pograničnim delovima istočne Anadolije. Vlada sada pokušava da nađe zajednički jezik i sa Vašingtonom koji je poslednjih godina podržavao tamošnje Kurde, odnosno Jedinice za zaštitu naroda (JPG), jer su se istinski borili protiv pripadnika Islamske države. U Ankari uporno tvrde da su oni „poslovnica” terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je na crnoj listi, ne samo u Turskoj nego i u zemljama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama.

To je bio i jedan od problema koji je poslednjih godina opterećivao odnose Vašingtona i Ankare, saveznika u okviru NATO-a. Američko-turska sporenja zbog situacije istočno od Eufrata počela su pre predstojeće smene u Beloj kući. U Ankari je prošle sedmice boravio Džon Bas, američki državni sekretar za spoljnopolitička pitanja. Pojedinosti razgovora nisu saopštene sem što je uopšteno rečeno da su bili „produktivni i konstruktivni” i da je bilo reči o najnovijoj situaciji u Siriji posle pada Asadovog režima, sa kojim ni Vašington ni Ankara godinama nisu mogli da se nađu za istim stolom. Bas je potvrdio da američki vojnici ostaju u Siriji kako bi sprečili terorističke operacije Islamske države, prenosi istanbulski „Hurijet”. To pitanje će, kako se očekuje, sigurno biti na dnevnom redu pošto se Donald Tramp u ponedeljak drugi put useli u Belu kuću.

Turska je odigrala ključnu ulogu u obaranju režima u Damasku, pošto je odranije podržavala radikalnu opozicionu grupu Hajet Tahrir el Šam (HTS), čiji je lider Abu Mohamed el Džolani (koji je promenio ime u Ahmed el Šara) u međuvremenu preuzeo čelne pozicije u zemlji iako je poslednjih godina bio na američkoj listi traženih terorista na Bliskom istoku. Turska očigledno pokušava da iskoristi sadašnju situaciju i da zada završni udarac kurdskim ekstremistima koji su našli utočište u Siriji.

„Ukoliko teroristi u Siriji odbiju da se rasformiraju i ne odlože puške, oni će onda biti sprženi zajedno sa njihovim naoružanjem. Mi ni pod kojim izgovorom nećemo dozvoliti da oni podele Siriju. Ukoliko vidimo i najmanji rizik, Turska će preduzeti neophodne mere”, kažu u Ankari.

Turska se neće suzdržati od novih velikih vojnih operacija u susednoj zemlji sa kojom ima zajedničku granicu dugu 900 kilometara. Ankara se nada da će u tome imati podršku i nove administracije u Vašingtonu, za razliku od one prethodne predvođene Džozefom Bajdenom, sa kojim turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nije mogao da postigne kompromis u vezi sa mnogim pitanjima. U poslednje četiri godine, lideri dve vodeće zemlje NATO-a sreli su se samo dva puta i to na kratko na marginama međunarodnih skupova. U Ankari se nadaju da će sa Trampom naći zajednički jezik u vezi sa mnogim spornim pitanja, pre svega o borbi protiv „kurdskih terorista”.

Turska je poslednjih godina izvela tri velike prekogranične vojne operacije („Štit Eufrata”, „Maslinova grančica” i „Izvor mira”) kako bi se na severu Sirije obračunala sa kurdskim teroristima, odnosno pripadnicima Jedinica za zaštitu naroda (JPG). Ankara tamo i dalje ima nekoliko baza i sada otvoreno preti da će ponovo pokrenuti veliki vojni upad u Siriju ukoliko teroristi ugroze novu upravu u Damasku, ističu u Ministarstvu odbrane. U vladi objašnjavaju da je to borba protiv terorizma, što je, kažu, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija iako tim upadima ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet jedne nezavisne zemlje. Asad je godinama optuživao Erdogana da se ponaša kao osmanski sultan i osvajač dok u vladi u Ankari objašnjavaju da bi upadi bili legalni pošto će se njeni vojnici povući kada očiste susednu zemlju od terorista.

„Na vidiku je kraj puta JPG u Siriji. Čišćenje susedne zemlje od terorista je prioritetan zadatak i privremene administracije u Damasku i Ankare”, kažu u turskoj vladi.