Hoće li biti više slobode ili dezinformacija

Vraćamo slobodu izražavanja na internet, rekao je Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije „Meta”, najavljujući ukidanje sistema „fekt-čeking”, to jest provera činjenica na „Instagramu”, „Fejsbuku” i „Tredsu”. Posle vesti koja je odjeknula planetom mnogi su propustili da primete važnu informaciju – da se odluka moćnog tehnološkog mogula odnosi samo na teritoriju SAD.

„Meta” će, prema rečima Zakerberga, preuzeti model implementiran na „Iksu”, jer je prethodni postao „previše politički pristrasan”. Ova kompanija je raspustila i svoj tim za različitost, jednakost i inkluziju.

Odluka je dočekana sa zabrinutošću u Brazilu, pa je na upit vlade u Braziliji da objasni svoje planove, kompanija „Meta” pre nekoliko dana odgovorila da se promene u programu provere istinitosti činjenica trenutno odnose samo na SAD i da su izmene u pravilima zajednice ograničene na politiku govora mržnje. Kompanija je dodala da je cilj tih promena veća sloboda izražavanja, preneo je Tanjug.

Zakerbergovu odluku je oštro kritikovao i odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden i kazao „da će to omogućiti širenje netačnih informacija koje će čitati milioni ljudi, a što je potpuno suprotno svemu što Amerika predstavlja”.

„Fekt-čeking” sistem označava, kako je objasnio za naš list Nikola Prodanović, stručnjak za društvene mreže, proces verifikacije sadržaja koji se šire na platformama kako bi se utvrdila njihova tačnost i sprečilo širenje dezinformacija.

„’Meta’ je koristila različite metode, uključujući saradnju sa nezavisnim organizacijama koje se bave proverama činjenica. Kada algoritam prepozna sadržaj kao potencijalnu dezinformaciju, ili ga korisnici prijave, organizacije proveravaju njihovu tačnost. Ako se utvrdi da je sadržaj lažan, obeležava se kao netačan i korisnici dobijaju upozorenje ”, kazao je on i istakao da su prednosti ovog sistema smanjenje dezinformacija, povećanje poverenja korisnika, edukacija i podsticanje odgovornosti kompanije.

Ipak, kako dodaje, problemi su česte greške u proceni, cenzura i prekomerna kontrola, manjak transparentnosti. Ukidanje ovog sistema, prema njegovim rečima, dovešće do značajne promene na društvenim mrežama.

„Sistem je uveden kao odgovor na zabrinutost zbog sve više dezinformacija tokom američkih predsedničkih izbora. Mnogi stručnjaci smatraju da će posle njegovog ukidanja doći do povećanja dezinformacija, gubitka poverenja, povećane polarizacije, a čak i do pravnih i regulatornih pritisaka jer ukoliko se bude širilo mnogo lažnog sadržaja, vlade mogu uvesti strože zakone. Takođe, ukoliko platforme postanu prepoznate po širenju lažnih vesti, smanjiće se oglašavanje na njima”, kazao je on.

Previše bezopasnog sadržaja je, kako je kazala „Meta”, bilo cenzurisano, jer i nezavisne organizacije za proveru činjenica „imaju svoje predrasude i perspektive i program je postao oruđe za cenzuru”.

Sistem na Iksu, kako je objasnio Prodanović, omogućava korisnicima da budu aktivniji i smanjuje centralizaciju. „Oni označavaju sadržaj koji smatraju netačnim, prijavljuju ga, i zajednica može imati uticaj na donošenje pravila. Ovo omogućava veću transparentnost”, naveo je on.

I „Meta” je istakla da na „Iksu” korisnici odlučuju „koji sadržaji su obmanjujući”. „Kada se sistem pokrene, ’Meta’ neće odlučivati koji će se sadržaj pojaviti. Ovaj sistem će se uvoditi u narednih nekoliko meseci i biće gotov do kraja godine. Sadržaj koji će i dalje biti cenzurisan je onaj koji se odnosi na terorizam, seksualnu eksploataciju, drogu i prevare”, piše u njihovom blogu i ističe se da će sloboda govora i politička debata biti opet prisutne.

„Na platformama gde milijarde ljudi imaju glas, sve dobro i loše je prikazano. Ali to je sloboda izražavanja”, navedeno je u blogu „Mete” i objašnjeno da je sistem „fekt-čeking” uveden „delimično kao odgovor na društveni i politički pritisak da se sadržaj moderira”.

Ova kompanija je ukinula „fektčekere” jer su postali previše osetljivi na razne sadržaje, što je dovelo do toga da i mnogi satirični sajtovi budu blokirani kako se niko ne bi osetio ugroženim, objasnio je IT stručnjak Vojislav Rodić. „Sve je to stvaralo atmosferu koja je bila nebezbedna, a sve se opravdava time da stvaramo bezbedno okruženje. Na kraju se većina osetila ugroženo pa je glasala kako je glasala na izborima”, izjavio je Rodić za Tanjug.

Do ovih promena dolazi neposredno pred stupanje na dužnost novog predsednika SAD Donalda Trampa. Njegovi republikanci su često kritikovali „Metu” zbog takozvane „cenzure desničarskog sadržaja”. Zakerberg sada očigledno želi, kako smatra Prodanović, da poboljša odnos sa Trampom, a i „Iks” mu predstavlja konkurenciju. Trampov saveznik Dejn Vajt će se pridružiti odboru ove kompanije, a Džoel Kaplan, republikanac, postao je šef za globalne poslove u „Meti”.

„I sam Tramp je bio subjekt ’fekt-čekinga’. Ipak, Zakerberg izgleda menja stranu i kao što je ’fekt-čeking’ uveo kako bi cenzurisao desničarski sadržaj i kritike na račun Hilari Klinton i držao ga tokom celog Bajdenovog mandata, sada, sa sve većim finansijskim problemima u kompaniji, pridružuje se republikancima. Ovo je od početka očigledna politička i interesna igra i nema veze sa slobodom govora. Sam Ilon Mask je uveo sistem suprotan ’fekt-čekingu’ kako bi se dodvorio Trampu”, zaključuje Nikola Prodanović.