Naš dug generalu Šturmu

U rubrici Među nama 21. decembra pročitala sam apel da se generalu Pavlu Jurišiću Šturmu u Beogradu podigne spomenik. To bi bilo lepo i potrebno.

„U poslednje vreme, nakon dugog ćutanja, srpski narod se dostojanstveno odužuje svojim velikanima iz slavne prošlosti. Pišu se knjige, podižu spomenici i obnavljaju stara zdanja. Posebno se ističu dela velikih vojskovođa iz Prvog svetskog rata: vojvode Radomira Putnika, načelnika štaba Vrhovne komande, vojvoda i komandanata Prve armije Petra Bojovića i Živojina Mišića i omiljenog komandanta Druge armije vojvode Stepe Stepanovića. U senci ovih divova ne sme ostati zaboravljen komandant Treće armije general Pavle Jurišić Šturm. Dela su mu velika pa sam se odlučno da ih ne prepustim zaboravu”, napisao je 1991. godine u svojoj knjizi „Sedam ratova generala Pavla Jurišića Šturma” pukovnik Aleksandar Jovanović.

Da bi napisao ovu knjigu bilo je potrebno mnogo znanja, rada i ljubavi prema pomenutom srpskom generalu – Lužičkom Srbinu koji je rođen 22. avgusta 1848. godine, stotine kilometara daleko od Srbije, na severozapadu Evrope, između reka Labe i Odre, u Gerlicu, Lužička oblast, gde žive Lužički Srbi. Za Srbiju je ratovao šest puta. Pavle Jurišić Šturm učestvovao je u francusko-pruskom ratu, zatim u Prvom srpsko-turskom ratu, u Drugom srpsko-turskom ratu, u srpsko-bugarskom ratu, u Prvom balkanskom, Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.

Druge godine Prvog svetskog rata Pavle Jurišić Šturm brani Srbiju na Dunavu od Grocke do Golupca s Drinskom i Dunavskom divizijom prvog poziva i Braničevskim odredom.

Armijski general Pavle Jurišić Šturm umro je 13. januara 1922. godine u Beogradu, u Mišarskoj ulici broj 1, gde je i stanovao. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Kada je kralj Aleksandar obavešten da je umro general Jurišić, došao je da oda poslednju poštu jednom od svojih najvećih vojskovođa.

Supruga Jelena podigla je mužu skroman spomenik od nevelike penzije. Neposredno pred atentat u Marselju, kralj je Jeleni obećao da će se postarati da se Pavlu Jurišiću podigne dostojanstven spomenik o trošku države. Zbog iznenadne smrti kralja, obećanje nije ispunjeno. Beograd se veoma skromno odužio generalu. Na Dedinju postoji skrivena uličica s njegovim imenom.

U jesen 1989. u Loznici je otkrivena bista generala Pavla Jurišića Šturma, rad vajarke Drinke Radovanović. Tako su Drinci ovekovečili svog komandanta koji je s njima išao iz rata u rat. Pukovnik Aleksandar Jovanović posvetio mu je knjigu. Trebalo bi je pročitati (izdala je „Litera”, u Beogradu, 1991. godine). Hvala pukovniku Jovanoviću.

Ljiljana Kalezić Bokalović,
Novi Beograd