Sećanje na Branislava Nušića

Narodno pozorište u Beogradu ne zaboravlja svog slavnog autora i  upravnika: Branislava Nušića.  Povodom 87. godina od smrti ovog komediografa Molina Udovički Fotez,  direktorka Drame nacionalnog teatra, položila je u juče venac na Nušićev spomenik koji se nalazi prekoputa ovog zdanja.

U blistavoj biografiji Branislava Nušića, upisano je, pored ostalog, i da je od 14. jula 1900. do 19. januara 1902. godine bio na čelu Narodnog pozorišta u Beogradu, Kući u kojoj su praizvedeni skoro svi njegovi najpoznatiji pozorišni komadi. Ali i da je bio vredni hroničar svoja vremena, koje je „britkim perom“ ovekovečio na stranicama „Politike“. 

Branislav Nušić dao je ogroman doprinos srpskoj kulturi, posebno teatarskoj umetnosti o čemu svedoči činjenica da su njegova dela i danas ostala sinonim za kvalitet. Pisao je drame, romane, pripovetke, a posebno je bio maštovim u pisanju komedija protkanih specifičnim humorom koji se ogleda u širokom rasponu od satire, preko farse i kozerskog vica, do vodvilja...

Nušićeva saradnja najavljena je u „Politici”  1. decembra 1905. saopštenjem da će jedan od najdarovitijih i najpoznatijih naših književnika humorista pod skromnim pseudonimom Ben Akiba objavljivati svoje kozerije iz života u Beogradu. Čitaoci su, nedugo zatim primetili duhovite Nušićeve tekstove, tako da je on, posle izvesnog vremena, načinio jedan izbor objavljenih kozerija i štampao u posebnoj knjizi, koja se odmah rasprodala. Nušićev roman „Hajduci”, isto tako, omiljeno je štivo mlade čitalačke publike. „Autobiografija” Branislava Nušića omiljeno je štivo mladih čitalaca. Nušićeva biografska drama „Rastko Nemanjić”  rado se izvodi u našim školama. Svestrani Nušić osnivač je  pozorišta u Skoplju i Prištini, bio na čelu Narodnog pozorišta u Sarajevu od 1925. do 1928. godine. Gotovo da je nepoznato da je Nušić napisao skoro isti broj drama koliko i komedija. Ugledni profesor Raško V. Jovanović, ipak, skretao je pažnju da bi bilo korisno prikazati njegove drame „Kneginja od Tribala”, „Večnost”, „Jesenja kiša”, kabare „Evropski konzilijum” koje takođe oslikavaju srpsku zbilju.