Advokati ne rade do petka

Dugotrajno uplitanje vlasti u rad pravosuđa i nepoštovanje načela podele vlasti u demokratskom društvu – glavni su razlozi za obustavu rada svih 11.000 advokata u Srbiji, koji juče nisu postupali pred sudovima i drugim državnim organima i neće raditi do petka.

Jedan od razloga za obustavu rada je i selektivno procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i selektivno privođenje osumnjičenih za incidente na građanskim protestima.

Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine (AKV) juče je na sednici izrazio „punu podršku studentima koji danima, na više od 30 fakulteta u Srbiji, mirnim okupljanjem ukazuju na ključne probleme u društvu”.

– Njihova borba za utvrđivanje odgovornosti za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu, protiv selektivne primene zakona, nasilja i nepravde zaslužuje naše duboko poštovanje. Pohvaljujemo i sve profesore koji su stali uz svoje studente, prepoznajući njihove iskrene zahteve i ciljeve, i pored pritisaka kojima su izloženi. Istovremeno, najoštrije osuđujemo svaki oblik nasilja ili pritiska na studente, kao i pokušaje uskraćivanja njihovog prava na slobodu okupljanja – navodi se u saopštenju AKV.

Kako nezvanično saznajemo, Advokatska komora Srbije (AKS) priprema elektronsku sednicu na kojoj će biti izglasana podrška studentima u Beogradu i u drugim gradovima Srbije.

– Studenti zaslužuju našu podršku i naše divljenje zbog njihovog držanja i stava kojim su pokazali da na njima leži budućnost ove zemlje – kaže za „Politiku” advokat Vladimir Prijović, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Prijović ističe da obustava rada nema za cilj da na bilo koji način smanji dostupnost pravde građanima Srbije.

– Ukazali smo na problem načina na koji se donose zakoni, bez rasprave i u atmosferi tuče poslanika u Narodnoj skupštini. Više od 50 zakona i sporazuma izglasano je u jednom danu bez ikakve skupštinske rasprave, a među njima je bio i Krivični zakonik, koji je veoma važan zakon od sistemskog značaja – kaže Prijović.

Pre javne rasprave o KZ-u, advokati su tražili od Ministarstva pravde da imenuje predstavnike Advokatske komore Srbije u radnoj grupi za izmenu Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Međutim, od 2022. godine predstavnici advokature nisu dobili poziv za sastanak radnih grupa.

– Jednomesečna rasprava o ukupno pet zakona, među kojima su bili i KZ i ZKP, sa vrlo obimnim izmenama, bila je nedovoljna. Podneli smo zahtev Ministarstvu pravde da produži javnu raspravu do kraja godine, ali nikakav odgovor nismo dobili.

Izmene koje su usvojene na sednici skupštine 27. novembra tiču se pre svega pooštravanja kazni za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i na uvođenje tri nova krivična dela – napad na zaposlene u prosveti, zdravstvu i u ustanovama socijalne zaštite. Država je na ovaj nezakonit način, koji nije primeren demokratskom društvu i vladavini prava, izmenila jedan vrlo ozbiljan zakon – kaže Prijović.