Kriza izrodila trampu

Budva – Crnu Goru neće mimoići svetska ekonomska kriza, kako su to pre koji mesec „predvideli” u vrhu vlasti. To su na svojoj koži prvi osetili građevinari, donedavno najživlji sektor u ovoj državi. Poslova je dvostruko manje nego prošle godine. Novih gradilišta gotovo i nema, na starima se tek pomalo gradi. Mnogi nisu u stanju da dovrše radove na započetim stambenim i poslovnim objektima koji su namenjeni tržištu. Izgrađeno ne mogu da prodaju,a nema kredita kojima bi to učinili i vratili dugove.Građevinski radnici koji su na primorju, ali i u središnjem delu Crne Gore angažovani prošle i početkom ove godine,uglavnom iz Srbije, BiH i Makedonije, uveliko se povlače, ostavljajući prazna gradilišta.Novi,veliki investitori o kojima je brujala javnost tokom letnje sezone,  još su samo u – pričama.

Ekonomski analitičari kažu da najgore tek dolazi. Građevinska kriza neće samo pogoditi investitore i opštine na čijem području su započeti radovi. Problema će itekako imati poslovne banke kada počnu da aktiviraju hipoteke na osnovu kojih su dale ne male kredite u vreme građevinskog zamaha. Nekretnine na koje su stavile „šape” teško će moći da prodaju jer nema kupaca za stanove i kuće čija cena je drastično pala, pa se kvadratni metar nudi i za 1000 evra.Ponegde i manje.Kriza u građevinarstvu ,dostići će svoju kulminaciju, predviđaju stručnjaci tek naredne godine, pa se očekuje da i likvidnost banaka bude ozbiljno dovedena u pitanje.

Na području Crne Gore kriza je rodila – trampu.Neke kompanije već zamenjuju stanove za građevinski materijal. No po svoj prilici to dugo neće trajati, pa će investitori koji ne mogu doći do novca da bi vratili dugove,bankarske i ostale,tražiti nova rešenja.

U najtežoj situaciji su građevinari  u Podgorici gde su ove godine započeli gradnju oko 500.000 kvadrata stambenog prostora, kao i na primorju gde su do sada najviše gradili stanove i apartmane za tržište. Crna Gora nema novca da kupi sve to,a stranaca je sve manje koji tim povodom stižu ovde.

– Građevinske kompanije koje su uzele kredite od banaka sada ih ne mogu vraćati, pa se dovodi u pitanje likvidnost tih banaka,ističe Dragan Radusinović ,direktor privatizacionog fonda zajedničkog ulaganja MIG.  – I stanovi i zemljište bili su precenjeni, dodaje on.

Ovih dana, kada kriza pojačava i dobija vrlo konkretne obrise. Sve više je oglasa kojima se nude stanovi i kuće.Oni su istaknuti na dovršenim, ali i započetim zgradama, novine, radio i TV stanice su takođe pretrpane ponudama, ali kupaca ni od korova.

– Druga crna tačka kada je u pitanju Crna Gore zove se – turizam. Stručnjaci upozoravaju ne samo da neće biti povećan promet, nego sledi pad.Kao i građevinari i hotelijeri će snižavati cene i nuditi druge povoljnosti kako bi  „svratili” turiste iz inostranstva na južnu obalu, objašnjava Radusinović.

Krizu će ,dakako, osetiti i pojedinci. Pre svih zaposleni u građevinarstvu i turizmu. Otpuštanje radnika je već usledilo kod građevinara, a slično će se desiti i kada su u pitanju hoteli, restorani i ostali ugostiteljski objekti.

Za sada su najveći kritičari situacije u kojoj se našla Crna Gora – opozicioni lideri.

– Vlada je ta koja mora da reaguje tako da vidimo da je svesna krize i da znamo šta namerava da uradi sa velikim privatnim preduzećima koja će biti pred bankrotom.Sve vlade u regionu smanjuju javnu potrošnju i stvaraju u budžetu rezerve za intervencije u privredi, socijalne programe i kapitalne investicije. Očigledno da crnogorska vlada ne razmišlja na način na koji je to potrebno u ovom trenutku, mišljenja je Nebojša Medojević, lider Pokreta za promjene.