Aktivizam u službi Toma i Džerija

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Zvuči gotovo neverovatno da je četiri hiljade osoba za desetak dana potpisalo peticiju kojom traže od nacionalne televizijske kuće da vrati emitovanje crtanih filmova u stari termin tik pred početak večernjeg TV Dnevnika. Televizija je izmenu programske šeme uvela sredinom novembra zbog nove domaće TV serije „Strasti”.

Taj, po kvalitetu ispod proseka, proizvod domaće produkcije nije primeran maloj deci, što ne krije ni TV Slovenija koja seriju reklamira kao deo „naše svakodnevice, jer ju je nadahnulo više stvarnih slučajeva kriminala iz naših krajeva”. U žiži „Strasti” je porodica Car sa svakodnevnim stresovima, usponima i otkačenim padovima, uz teške emocionalne krize i strasne ljubavi. „Epska” pripovest o članovima familije Car predstavlja, prema priznanju autora, vezivno tkivo za paralelne priče u kojima se pojavljuju raznovrsni likovi i događaji inspirisani cvetanjem kriminala u zavičaju, kao i njihovim večitim ljubavnim trzavicama… Zanimljivo je da se mladi roditelji nisu pobunili protiv banalnosti serije, već je okosnica protesta slogan „Daj crtaće nazad!”.

Isto ime nosi i peticija koju je, iako nije uživala nikakvu medijsku podršku ili pažnju, u vrlo kratkom roku potpisao neverovatno veliki broj osoba. Potpisnici traže od rukovodećih ljudi iz TV Slovenija da crtaće za laku noć vrate u stari termin. „Iznenađeni smo, nismo očekivali tako masovan odziv”, otkriva pomoćnik direktora RTV Slovenija Igor Prikovič.

„Mi smatramo da nismo učinili ništa tragično što bi imalo uticaj na razvoj dece, što je malo preteška optužba, već smo samo pomerili crtani film za pola sata,” objašnjava Pirkovič. Psiholog Ljubica Marjanovič-Umek navodi da „nije korektno ‘preparkirati’ ono što je ustaljeno i dato u dnevnu rutinu dece, a pre svega male dece koja preko redosleda aktivnosti razumeju šta se dešava – u šta ulaze i crtaći”.

TV Slovenija godinama vodi mrtvu trku sa domaćim komercijalnim televizijskim stanicama, pre svega sa ljubljanskom POP TV, u pogledu gledanosti vesti koje su obe kuće s prethodnog termina u 19,30 sati pomerile za pola sata unazad. Shodno tome su na TV Slovenija i crtaći sa 19,15 časova kliznuli u termin uoči TVDnevnika, što tada nije izazvalo nikakvu roditeljsku traumu.

Pirkovič ne krije da je uloga „Strasti”da privole gledaoce da posle gledanja serije ne menjaju kanal. Prvi pokazatelji otkrivaju da je manevar uspeo, makar na uštrb mlađe publike, jer stariji zaista ostaju na istom programu (Prvi program TV Slovenija) i kad počne Dnevnik.

Krajem 2004. porodila se slična inicijativa, tada pod nazivom „Nacionalka deci otima crtaće!!”. U doba kada je TV Slovenija prošla podržavljenje, novo rukovodstvo je, razmatrajući novu programsku šemu do tada javne televizije, nameravala da sasvim ukine crtane filmove. Peticija ih je sprečila u nameri; potpisalo ju je čak 11.500 građana, što je crtaćima omogućilo opstanak na programu.

Analitičari pomno prate novi trend u nekada razvijenom društvenom aktivizmu, i setno podsećaju da su se ljudi pre 20-25 godina angažovali protiv gradnje novih nuklearki, protiv člana 133. Kaznenog zakona SFRJ (gonjenje verbalnog delikta), za zahteve albanskih rudara u Starom Trgu… „Društveni aktivizam dakle nije umro, ipak nije mrtav, samo su povodi promenjeni”, zaključuje komentator „Žurnala”.