​Na Baščaršiji naučno o Svesrpskom saboru

Bošnjački naučnici su onomad od jutra do u kasno po podne analizirali Deklaraciju Svesrpskog sabora. Mogao je to da bude razlog za srpsko radovanje što su komšije ozbiljno shvatile ovaj strateški nacionalni dokument, kako bi se sa Srbima bolje razumele i lakše sporazumele. Ali, opet se ispostavilo: „Uvek je sve zlo Bosni dolazilo iz Beograda.” 
„Deklaracija je opasan velikodržavni programski dokument, pretnja ne samo miru u regionu već teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine”, naglasio je Danis Bećirović, bošnjački član Predsedništva BiH u pozdravnoj poruci naučnom skupu. Skup pod punim naslovom „Instrumentalizacija i politizacija nacionalnih prava: Deklaracija Svesrpskog sabora”, održan je u zgradi Rektorata Sarajevskog univerziteta, ali u organizaciji direktora Instituta za ratne zločine Muamera Džananovića. 
Tako je već porukom bošnjačkog državnika i imenom firme organizatora, još u startu zaključeno da je Svesrpski sabor s Deklaracijom poratni ratni zločin. Štaviše, deo 30-godišnjeg zločinačkog kontinuiteta od 1992. do 2024. Možda čak najnoviji od 13 ili 14 genocida koje su Srbi izvršili nad muslimanima. Ne karikiram, jedan od učesnika je zaista rekao: „Prvi genocid nad Bošnjacima u 21. veku”. U najmanju ruku nešto poput Načertanija i Memoranduma. 
Na stranu pitanja koliko država pod protektoratom i diktatorskim „bonskim ovlašćenjima” može da bude suverena i koliko ista može da bude jedinstvena kad više od pola njenog stanovništva na dve trećine njene teritorije sebe politički i emocionalno-psihološki kolektivno identifikuje sa sunarodnicima u susednim državama. Konkretno pitanje za Bećirovića i Džananovića glasi: ko treba da reši problem suvereniteta i integriteta BiH? Da li narodi u BiH? Ali kako da ga reše Srbi i Hrvati u BiH koji ga ne osećaju kao problem, nego su im, naprotiv, bliži i draži zagranični sunarodnici u maticama nego drugonacionalni zemljaci u zavičaju? A kako opet Bošnjaci, koje jedine mori, da to reše bez Srba i Hrvata? Nije valjda da zaista misle da je Srbija dužna da im reši?
Ramiz Salkić, poslanik, nema dileme: „Treba zauzdati Srbiju!” Ali ne kaže zašto, kako i ko treba da zauzda Srbiju. Još je Milošević priznao granicu na Drini, Vučić je bezbroj puta ponovio da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH. Bošnjake sekira što on uvek doda da isto tako poštuje Republiku Srpsku u skladu s Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH. Ramiz je pismen, pa može da pročita da u tim dokumentima zaista baš tako piše. Nije reč o zauzdavanju Srbije, nego Srpske, što Bošnjaci 30 godina nisu uspeli ni uz pomoć kolektivnog Zapada. Najmanje će uz pomoć lažnog v. p., odlazećeg ambasadora i sudinice Senije. 
Još jedan učesnik, Ćamil Duraković, potpredsednik Srpske, naučno je govorio o „celovitoj i jedinstvenoj BiH kakvu zagovara većina Bosanaca i Hercegovaca”. Kako kad ni sam Ćamil nije ni Bosanac ni Hercegovac, nego Bošnjak. Za celovitu i jedinstvenu jesu gotovo svi Bošnjaci, ali isto tako gotovo svi Srbi i Hrvati – nisu. Ni Turci nisu uspeli da poislame sve hrišćane, ni Kalaj nije Srbe preveo u Bosance, ni Pavelić da ih sve protera, pobije i pokatoliči, ni Mikulić nije uspeo sa zajedništvom i suživotom, a Alija je tek pobunio Srbe i naterao ih da stvore Republiku Srpsku, njemu hvala za 9. januar. Kada uspeju da privole većinu Srba i Hrvata u BiH za jedinstvenu suverenu, onda im neće biti problem ni Srbija ni Hrvatska. No, kako rade, više ih odbijaju nego što ih pridobijaju. 
Sead Turčalo, dekan FPN, razmišlja geopolitički : „Iako se u Deklaraciji Svesrpskog sabora nigde ne pominje ’srpski svet’, radi se u stvari o konceptu ’ruskog sveta’... Konceptu koji je na delu u ključnim zemljama sveta, čemu se treba suprotstaviti konkretnim zaključcima i merama.” 
U pravu je Sead, zaista postoji ruski svet, postoji i srpski svet, iako ga Srbi tako ne zovu, ali nije jasno što ga to toliko srdi. Ako postoje zapadni svet i islamski svet, zašto mu jedino smetaju ruski i srpski, a može i zajedno slovensko-pravoslavni. U pravu je i kad konstatuje da se taj „naopaki” koncept „primenjuje u ključnim zemljama u svetu”, ali kada zaključuje da se tome treba suprotstaviti, deluje kao da je pao s Marsa, i to naglavačke. Verujem da kad čuju konkretne zaključke i mere ove 34-člane baščaršijske uleme, ima da se tresu gaće Putinu, Si Đinpingu, Modiju, ali i Trampu, koji upravo gradi „američki svet” s Kanadom, Panamom, Grenlandom..., jer više nije čitav američki. 
I Muamer Džananović, direktor Instituta za istraživanje ratnih zločina, naravno, isključivo srpskih, a nikako muslimanskih, uključio se sjajnom pikanterijom: „Ovaj naučni skup namerno smo zakazali baš za 9. januar da bismo ukazali na direktnu vezu između proglašenja Republike Srpske i Deklaracije Svesrpskog sabora!” 
Alal ti ćufte, Muamere, što si objasnio ovu simboliku, jer je inače niko ne bi shvatio. Što jes’ – jes’, bošnjački naučnici su se svojski potrudili da istraže šta im opaki Srbi spremaju, doduše više kvantitetom od 34 unisone analize. Citiraćemo s više izvoda jedinu ozbiljniju raspravu pod naslovom „Srpski svet” (sajt Radio Sarajeva), čiji autor dozvoljava da Deklaracija Sabora nije namerna, ili bar ne direktno, da dohaka Bosni i Bošnjacima. 
Šaćir Filandra: „Da li se u ovakvoj politici radi o pomeranju akcenta s teritorija na stanovništvo, što bi značilo da se postojeće međudržavne granice ipak priznaju, ili je ’srpski svet’ samo alat u zadobijanju krajnjih teritorijalnih ciljeva, još je otvoreno pitanje. Geopolitički kontekst zapadnog Balkana je trenutno takav da je i pomisao na nedemokratsko pomeranje granica međunarodno priznatih država krajnje nepopularna i praktično bez rata neizvodiva radnja, što ne ide naruku promicateljima velikonacionalnih projekata, ali je identitetsko ujednačavanje i političko homogenizovanje, u ovom slučaju srpskog naroda, koji živi u različitim političkim zajednicama, izvodivo i izvodi se.” 
Jeste, Šaćire, baš tako, izvodivo je i izvodi se. Nema više bosanskih Srba i Srbijanaca, nego sve sami, jedni te isti, Srbi. Zajedno obeležavaju značajne datume iz nacionalne prošlosti, održavaju se sastanci dveju vlada, usklađuju školski programi, planiraju projekti hidrocentrala i aerodroma, pa ista nacionalna himna i zastava. To je naprosto prirodni društveni fenomen, koji nije posledica konkretne politike i političara. Zato ne treba da se čude što je tako s Radovanom i Miletom, kao i sa Slobom i Acom. I tako bi bilo i da nema specijalnih i paralelnih veza Srpska–Srbija, koje je legalizovao Dejton. 
„U takvoj klimi granice između Srbije, Crne Gore i dela bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske nastoje se učiniti poroznim i nevidljivim, budući da se celim narodom praktično, mada ne i oficijelno, vlada iz jednog centra.”
I šta ćemo onda? Po izvornom Dejtonu, Srpska ima ne samo entitetsku vojsku, nego i nadležnost za spoljne granice na svojoj teritoriji. Bezmalo čitava granica BiH prema Srbiji bila je pod kontrolom Srpske. To su, pred kamerama globalnih medija i pred svedocima (Klinton, Širak, Kol...) potpisali Izetbegović i Silajdžić. Ne bih rekao da se „srpskim svetom vlada iz jednog centra”, tačnije je reći – koordiniše se. Slično je, zna Šaćir, i na granici s Hrvatskom. Bošnjaci takvu državu zovu frišop, ekonomija bi je podržala kao bescarinsku zonu. 
„Uspostavljanjem homogenog, standardizovanog i jedinstvenog etničkog kolektiviteta, tj. srpskog društva s jedinstvenom investicijskom, energetskom, sigurnosnom i kulturnom politikom, uspostavlja se nova društvena realnost koja u pogodnom trenutku može da preraste u državnu. Može, ali i ne mora.” 
Šaćir piše istinu o deklaraciji Sabora, ali ga brine da se iz toga ne izrodi nešto drugo. Šta? Teritorijalne pretenzije Srbije na frtalj bošnjačku Bosnu. Dakle, on domišlja šta bi eventualno moglo da bude, a ne primećuje da teritorijalne pretenzije aktuelno i akutno, već postoje – bošnjačke na Srpsku kao „privremeno okupiranu teritoriju”. I ako tako nastave, Srpska ne samo može, nego i mora da ode u Srbiju, bez pomisli da ponese i pedalj bošnjačkog frtalja. Tramp očito nema nameru da se „vraća nedovršenim poslovima u Bosni”, a Server je Bošnjake upozorio da boga mole da se ne vrati jer će podeliti Bosnu. Bošnjacima je poslednji čas za trezven i ravnopravan dijalog s komšijama o budućnosti Bosne. Za ono što su tragično propustili početkom devedesetih.
*Profesor emeritus