Predlog preduzetnika: braniti kurs 82 dinara za evro

Delegacija poslovnih ljudi u Srbiji zatražila je od vlade da država merama monetarne politike pomogne privredi kako bi se zaustavile negativne posledice globalne finansijske i ekonomske krize. Među tim merama je, kako saznaje „Politika”, i zahtev da se zaustavi dalji pad kursa dinara, kao i da se nacionalna valuta brani na granici 82–83 dinara za jedan evro. Ukoliko se to ne dogodi, upozorili su biznismeni iz „Privrednika”, srpska privreda imaće veoma velike gubitke.

Kao druga mera predlaže se ukidanje obavezne rezerve poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije.

Iz kabineta premijera „Politici” je rečeno da je delegacija biznismena razgovarala sa Mirkom Cvetkovićem o pripremi mera za poboljšanje poslovnog ambijenta kao odgovora na globalnu ekonomsku krizu. Vlasnici srpskih kompanija, prema saznanjima „Politike”, od premijera nisu tražili da država osnuje specijalni interventni fond za pomoć privredi ukoliko država prihvati mere koje su oni predložili. Inače, obe mere primenjuju i neke od vlada u državama regiona.

Premijer Cvetković je, navodno, izrazio podršku predloženim merama i obećao da će razgovarati sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem u čijoj su nadležnosti.

„Politika” je zatražila mišljenje i od guvernera Jelašića, koji nije bio u mogućnosti da komentariše predloge poslovnih krugova, ali je iz Narodne banke stiglo reagovanje u kome se kaže da su „sve mere koje je NBS već donela bile usmerene na jačanje dinara, poput povećanja referentne kamatne stope i mera za povećanje devizne likvidnosti banaka, ali su očito spoljni efekti bili jači i do sada nije došlo do jačanja domaće valute“.

Narodna banka obaveštava javnost da intenzivno radi na dodatnim merama, uvažavajući pri tom svoj osnovni cilj – očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sektora, koje će objaviti kada ih bude usvojio Monetarni odbor.

NBS je pozdravila inicijativu da, zajedno sa predstavnicima vlade, razgovara sa privrednicima o merama koje mogu da pomognu privredi za ublažavanje posledica svetske finansijske krize.

Miša Brkić