Dobro došli, dragi prijatelju

Živimo u eri ekspanzije fotografije, digitalne slike i njenih printova, sve dominantnijih pojava u izložbenim prostorima. Tome je, svakako, doprineo osobeni medijski kvalitet fotografije, njena dokumentarnost i uloga moćnog i neposrednog transmitera slojevitih sindroma vremena, njegove estetike i osetljivosti.
U praksi i teoriji fotografija je u 20. veku prešla put od prvih fotografa entuzijasta do istraživačke i kreativne fotografije autora/profesionalaca edukovanih na umetničkim fakultetima, od sporadičnih zapisa o fotografiji do doktorskih teza posvećenih ovom vizuelnom fenomenu. Deo genealogije ovog medija je i podatak da se u Srbiji fotografija studira već četiri decenije. Tako je Branimiru Karanoviću predavao Dragoljub Kažić, prvi profesor fotografije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti, a danas je Karanović profesor fotografije na istom fakultetu.

Branimir Karanović je u svom radu prošao različita iskustva umetnika grafičara i fotografa, afirmisao se paralelnim stvaranjem u oba medija poštujući, isto tako, i njihova specifična svojstva. Karanovićeva grafika je u tesnoj vezi sa fotografijom koja može biti predložak za grafiku ali i njen integralni deo, kako se pokazalo na izložbi grafika održanoj prošle jeseni u Beogradu. On je na domaćoj sceni sedamdesetih godina 20. veka učinio fotografiju bitnim elementom nove grafičke izražajnosti, a ovakvim svojim konceptom je nesumnjivo aktivirao, tada nove, rasprave o kompleksu pitanja medija i polarizaciji njihovih odnosa.

Kao umetnik fotografije Branimir Karanović već četvrtu deceniju svojim aparatom uporno i hroničarski kontinuirano dokumentuje, istražuje i reciklira vizuelne fenomene vremena, a u kadrovima i detaljima urbanog ambijenta čitaju se gorki slojevi stvarnosti i različiti nivoi recepcije zabeleženog trenutka.

Fotografija na kojoj dominira tekst "Bienvenue cher ami", kojim se u zapuštenom ambijentu zelene površine dočekuju gosti, u svom ciničnom tonu poslužila je kao lajtmotiv i naslov ove izložbe u Artgetu, priređene sa idejom da inicira/raspravi izvesna pitanja unutar opusa ovog autora. Oduzimajući kolorit koji može odvući pažnju i zaseniti, korišćen u prethodnim ciklusima (Multiplikacije), na izložbi u Artgetu dominira asketizam klasične crno-bele fotografije koja je nepretencioznih dimenzija i jednostavnih ali čitljivih narativa. Naime, autor se koncentriše na primere klasičnog pejzaža sa naglašenim sadržajem tzv. društvenog pejzaža, a opsesivna tema predela zagađenog plastičnom ambalažom – ekološki problem koji u 21. veku opominjuće raste – reflektuje društveni mentalitet i kodove vremena.

Karanovićeva dokumentarna fotografija u konceptu multiplikacije i slagalice sa velikim brojem informacija, tipična za devedesete godine, fokusirala je apokaliptične prostore buvljaka/otpada i oporu dramu preživljavanja, preslikavajući sintetizovanu sliku stanja društvene stvarnosti. Sada je u motivima iz sveta svakodnevnih vizuelnih senzacija i redukcijom tih elemenata ostvarena, gotovo nadrealna, poetika prostora. Unutrašnja struktura rada je koncizna, a u jednostavnoj tipologiji kadra smenjuju se refleksije kultivisanih prostora ali i radova čiji je širi plan upravo fenomen ekologije i njeni problemi.

Ne gubeći svoju umetničko-dokumentarnu i sociološko-istorijsku dimenziju angažovanosti, Karanovićeve fotografije iščitavaju se kao glasni apel i buđenje svesti i savesti zagađivača planete. Premisa da su naši fizički i mentalni prostori zaglušeni bukom zbog koje često ne čujemo ni jedni druge, navela je autora da  izabere smireniju viziju i odmereniji ton koji će oni koji čuju duže pamtiti. 

Nova produkcija Branimira Karanovića izložena u galeriji Artget predstavlja prepoznatljiv autorski rukopis čije inteligentno, kultivisano i sofisticirano OKO fotografijom dokumentuje i komentariše našu stvarnost.