Danska osveta za „Grenland”

Danska ima „punu podršku” Evropske unije povodom planova američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme Grenland, tim rečima je Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, precizirao stav EU u vezi sa upornim signalima iz Bele kuće da imaju teritorijalne planove sa strateškim, poluautonomnim arhipelagom nedaleko od Arktika.

Ne čekajući eventualnu, konfliktnu eskalaciju slučaja „Grenland”, a nakon prošlonedeljnog „teškog” telefonskog razgovora Trampa i danske premijerke Mete Frederiksen oko Grenlanda, zvanični Kopenhagen, spremio se, čini se, na geopolitički megdan sa najjačom članicom NATO-a.

Naime, Danska je koliko početkom sedmice odobrila švajcarskoj firmi „Severni tok 2 AG” (filijala „Gasproma”) da krene u zaptivanje „A” cevi istoimenog tandema gasovoda, inače misteriozno razorenog krajem septembra 2022. Vinovnik sabotaže u kojoj su oštećene i obe cevi gasovoda „Severni tok 1” inače nikada nije otkriven, iako je reč o najvećoj globalnoj mirnodopskoj energohavariji od Drugog svetskog rata.

U međuvremenu, krajem decembra, odlazeća američka administracija produžila je svoj režim sankcija protiv firme „Severni tok 2 AG”, uz ocenu da „istoimeni gasovod smatra geopolitičkim projektom Rusije i protivi se naporima da se oživi”, preneo je Rojters.

Sa ove strane Atlantika, Alis Vajdel, liderka nemačke desničarske AfD stranke, izglednog favorita na nemačkim februarskim izborima, misli sasvim drugačije.

„Pustićemo ’Severni tok’ da ponovo radi. Možete na to računati”, istakla je Vajdel 11. januara na izbornoj konferenciji u gradu Rizi u Saksoniji. Ubrzo potom, Tramp i danska premijerka obavili su telefonski razgovor u kome je 47. predsednik SAD tako iznervirao Frederiksenovu da je potom krenula na turneju po EU da zatraži podršku protiv Trampove inicijative za Grenland.

U međuvremenu, obrazloženje dozvole Kopenhagena švajcarskom „Severnom toku 2 AG” obrazloženo je obavezama Danske shodno „međunarodnim pravnim obavezama”, kao i interesima za „ekološko i bezbedonosno smanjenje rizika” od daljeg curenja gasa iz razvaljene A cevi tog gasovoda. U toj cevi, sabotažom oštećenoj na oba njena kraja u danskim teritorijalnim vodama, trenutno inače još stoji oko 9-10 miliona kubnih metara prirodnog gasa. Objavljeni detalji te, po oceni pojedinih zapadnih medija, veoma neočekivane odluke Kopenhagena, ukazuju da bi zaptivanje uz vađenje cevi sa dubine od oko 90 metara, u trajanju od desetak dana moglo biti obavljeno u drugom ili trećem kvartalu ove godine.

Danska je istovremeno strogo precizirala uslove pod kojima bi „ ST 2 AG” morao redovno da obaveštava Kopenhagen o toku opravke i svakom daljem održavanju A cevi. Gasovod bi nakon te najavljene opravke (garancija izvedenih radova projektovana je na najmanje deset godina) mogao smesta ponovo da bude pušten u rad, tvrde pojedini posmatrači.

A, sa time bi EU, predvođena privredno posrnulom Nemačkom mogla ponovo da bude u prilici da se nada udvostručenim isporukama jeftinijeg, ruskog gasa.

„Tečni gas iz Amerike (koji EU naveliko kupuje od havarije ’Severnog toka’ i izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba) skuplji je od gasa koji stiže cevovodima”, navela je juče britanska štampa. To sve naravno, ako se prenebregnu političko-korporativni interesi sa one strane Atlantika, kao i odlučnost istočnoevropskog bloka u EU, i pojedinaca u Briselu da se „Severni tok 2” zauvek zatre.

 „’Severni tok 2’ treba razmontirati, čak i ako dođe do mira između Ukrajine i Rusije”, poručuje Andžej Duda, predsednik Poljske.

Evropljani i mimo Alis Vajdel ovih dana izgleda debatuju „da li bi ponovna prodaja ruskog gasa na EU tržištu, mogla poslužiti kao deo ponuda za završetak rata protiv Ukrajine”, izvestio je juče londonski „Fajnenšel tajms”. Na kraju krajeva „svi žele niže cene energije”, preneo je ostrvski dnevnik izjavu neimenovanog zvaničnika EU.

Koliko je realno očekivati da švajcarski „Severni tok 2 AG” uđe u oporavak sabotiranog cevovoda, i da li će Evropljani biti akteri mirovnog procesa između Rusije i Ukrajine zavisi od mnoštva spoljnih faktora. Jedan od njih je činjenica da je nadležni sud u Švajcarskoj nedavno produžio do maja rok „Severnom toku 2 AG” da podnese plan restrukturiranja svojih dugova. U protivnom, biće proglašen bankrot.

Ako ta firma bude prodavana na doboš, američki investitor Stiven Linč već je objavio zainteresovanost da kupi gasovod „Severni tok 2”. On je tu otvoren: „Kupovina „ST 2” predstavlja priliku bez presedana da se uspostavi američka i evropska kontrola nad energetskim snabdevanjem Evrope do kraja ere fosilnih goriva.”