Tramp seli migrante u ozloglašeni Gvantanamo

Donald Tramp je rešio da se privremeno otarasi migranata tako što će ih poslati u jedan od najozloglašenijih kazamata na svetu na Kubi koji prethodni predsednici Barak Obama i Džozef Bajden, uprkos obećanjima, nisu uspeli da zakatanče.

Američki predsednik je izjavio da će potpisati izvršnu naredbu kojom će otvoriti centar za zadržavanje migranata u kompleksu zatvora Gvantanamo koji će moći da primi do 30.000 ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD.

„Imamo 30.000 mesta u Gvantanamu za najgore ilegalne imigrante kriminalce, koji su pretnja američkom narodu. Neki od njih su toliko loši da ne možemo da verujemo ni njihovim zemljama da će ih zadržati, a ne želimo da dolaze ovamo. Pa ćemo ih poslati u Gvantanamo. To je mesto iz kojeg se teško izlazi”, rekao je Tramp u Beloj kući, prenosi Rojters.

Predsednik SAD je ovaj potez najavio pre nego što je potpisao Lejken Rajli akt, prvi njegov zakon koji je Kongres usvojio. Propis je nazvan po devojci iz Džordžije Lejken Rajli koju je ubio ilegalni imigrant iz Venecuele, prethodno hapšen zbog pljačke. Akt predviđa hapšenje i potencijalnu deportaciju ilegalnih imigranata koji su prethodno optuženi za dela poput pljačke ili nasilja, čak i ako nisu osuđeni za ta dela.

Još nije jasno koliko dugo Tramp planira da zadrži migrante u Gvantanamu. Prema postojećem zakonu, vladi nije dozvoljeno da zadrži migrante na neodređeno vreme zbog imigracionih prekršaja ako nema nade da će ih deportovati. Venecuelanci su brzo postali jedna od najvećih populacija ilegalnih imigranata u zemlji, ali Karakas je odbio da nazad primi deportovane. Kongres je već dodelio sredstva za pritvaranje čak 41.000 imigranata, ali Trampov tim ovaj broj još smatra neadekvatnim dok pokušava da u što kraćem roku obavi najveću masovnu seobu ljudi bez dokumenata u istoriji SAD.

Novi šef Pentagona, Pit Hegset, potvrdio je da će Ministarstvo odbrane koristiti američku pomorsku bazu na Kubi da privremeno zadrži ilegalne imigrante koji su počinili teže zločine dok se bude radilo na repatrijaciji u države odakle su došli. Hegset je za „Foks njuz” rekao da će ovaj vojni objekat biti privremeno, ali humano mesto za držanje ilegalnih migranata koji ipak neće biti u istom prostoru sa osumnjičenim teroristima. I prethodna Bajdenova administracija je koristila bazu Gvantanamo za smeštaj manjeg broja migranata pre njihovog preseljenja u treće zemlje.

U Gvantanamu, najstarijoj američkoj bazi van teritorije SAD otvorenoj 1903. godine nakon špansko-američkog rata, trenutno se nalazi 15 zatvorenika, starosti od 45 do 63 godine. Zatvor otvoren neposredno nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. odlukom tadašnjeg predsednika Džordža Buša Mlađeg, na svom vrhuncu je držao skoro 800 osoba, uglavnom bez optužnice, samo na osnovu sumnje da pripadaju Al Kaidi ili Talibanima. Osim ove specijalne pritvorske jedinice u ovoj američkoj bazi postoji i odvojeni objekat koji služi kao pritvor za ilegalne imigrante i godinama se tu smeštaju Kubanci i Haićani koji žele pomorskim putem da ilegalno stignu u SAD.

Bivši američki predsednik Barak Obama je 2009. godine potpisao izvršnu uredbu kojom je naloženo zatvaranje zatvora u Gvantanamu, ali uprkos njegovim naporima, zatvor nije stavio „ključ u bravu” do kraja njegovog mandata. Obama je 2016. godine izrazio je žaljenje što tokom osmogodišnjeg mandata nije uspeo da zatvori ovo ozloglašeno mučilište u kojem su pritvorenici godinama bili izloženi raznim vidovima torture.

Namera da se migranti pošalju u Gvantanamo značiće da oni kao pritvorenici neće imati slobodan pristup advokatima, upozorio je Leon Fresko, advokat za imigracije koji je bio najviši službenik za imigraciju u Obaminoj administraciji.

„Trampova administracija može smatrati da je simbolika slanja migranata u Gvantanamo mračno privlačna. Ali praktični rezultat toga bi mogao biti više nepravde, rasipništva i urušavanja kredibiliteta države”, kaže za „Volstrit džornal” Sju Hendrikson, predsednica grupe za zastupanje u „Hjuman rajts voču”.