Da li može da se ne ide u penziju

Bivši direktor koji ima 70 godina i nastavio je da radi uz saglasnost poslodavca u istoj državnoj firmi kojom je godinama rukovodio, ali više nije siguran da li je istom tom poslovodstvu potreban, a ima snage i volje da i dalje bude zaposlen, postavlja pitanje, može li tako unedogled? Ili, ipak, jednog dana mora da se penzioniše, bez obzira na dobru volju, umnu i fizičku snagu i iskustvo. Da li je sledeći korak da se takav zaposleni prebaci na ugovor o privremenim i povremenim poslovima i koliko u tom slučaju još može dugo da radi? Neograničeno, ili ipak Zakon o radu i za to propisuje gornju granicu?

Upravo je to pitanje ovog bivšeg direktora koji bi po godinama već trebalo da uživa u penziji, ali on ne miruje, već bi da nastavi da radi. Kaže, kada prestane da misli i kreće se, to više neće biti on.

Kako predviđa Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, po ostvarivanju prava na penziju svi korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade, s tim što oni osiguranici koji ne pripadaju izuzetim kategorijama moraju da ostave makar jedan kalendarski dan u kome neće biti u osiguranju kako ne bi doveli u pitanje utvrđeno pravo.

Zakon o PIO predviđa nekoliko izuzetaka za pojedine kategorije osiguranika koji penziju mogu da ostvare i bez prethodnog prestanka osiguranja. Ovakav kriterijum određen je za preduzetnike, a pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja mogu da ostvare i izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji.

Može se primetiti da je zakonodavac pri donošenju ovakve odredbe imao u vidu specifičnosti pojedinih zanimanja i činjenicu da bi obaveza da se obavljanje delatnosti u potpunosti prekine dovela u pitanje sam posao koji se obavlja, a u nekim slučajevima i korisnike (posebno u slučaju hranitelja), kako se može videti i na sajtu PIO fonda.

Upitani koliko dugo može da se radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, u Ministarstvu rada za „Politiku” kažu da je članom 197 Zakona o radu propisano da poslodavac za bavljenje poslovima, koji su takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, može da zaključi ovaj ugovor i sa korisnikom starosne penzije. Takav ugovor se zaključuje u pisanom obliku.

– Prema tome, poslodavac sa penzionerom ovaj ugovor može da zaključi i u više navrata za obavljanje određenih poslova koji su privremenog i povremenog karaktera, s tim da je ukupan broj radnih dana po osnovu svih ugovora maksimalno 120 dana u jednoj kalendarskoj godini – ističu u resornom ministarstvu.

Osiguranici koji su zaposleni u sopstvenom preduzeću mogu pravo na penziju da ostvare tako što će prekinuti radni odnos, uz zadržavanje osnivačkog uloga i prava po tom osnovu u preduzeću. Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo 5. marta ne može ponovo da počne da radi već 6. marta, onog dana kada će ostvariti pravo na penziju. Ovaj osiguranik može ponovo da se zaposli najranije od 7. marta. Na ovaj način ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje penzije za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža.

Oni koji rade po ugovoru o delu su verovatno najspecifičniji. Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora. Naime, trajanje staža se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom koju bi trebalo da podnosi poslodavac, onaj sa kim je lice zaključilo ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo „otvoreni”, odnosno određen im je početak, ali ne i kraj.

Slična je situacija i za „frilensere”, lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, samostalno ili preko omladinskih zadruga. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ovu kategoriju oslobodi obaveze prestanka osiguranja.

Ipak, čak i kada prekid rada nije uslov za penziju u Srbiji, svi koji su radili u inostranstvu treba da provere da li će inostranu penziju dobiti ako nastave da rade. Svaka država ima specifične propise u vezi sa obavezom prestanka osiguranja i radom u toku trajanja prava na penziju. Zato je najbolje da takvi budući penzioneri kontaktiraju fondove u državama u kojima su radili i provere da li uz penziju mogu i dalje da rade u Srbiji.

– Izuzetak su jedino osnivači preduzeća koji u njima ne rade, koji mogu da zadrže osnivački ulog u preduzeću. To im je omogućila izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. godine. Tada je ova kategorija prestala da bude obavezno osigurana – navode u penzijskom fondu.