Puna srca u „penziju”

„Siguran sam da ste svi vi ponosni na mene, a ja sam ponosan na sve ono što sam uradio. Bila mi je izuzetna čast. Preponosan sam kako sam ovu zemlju predstavljao. Nastaviću da pratim atletiku, da bodrim sve moje kolege. Atletika će i u budućnosti biti moj život”, rekao je četvorostruki olimpijac Srbije Asmir Kolašinac dok se protekle srede, u suzama, opraštao od atletike.

Nekadašnji evropski šampion u bacanju kugle, proteklog leta na Svetskom prvenstvu u Rimu, u svojoj 40. godini, zauzeo je 18. mesto (19,19 m). Od tada je birao pogodan trenutak za kraj svoje karijere i odabrao Međunarodni miting u Beogradu, na kojem je, bodren onima koji ga najviše vole, zauzeo peto mesto (19,49 m).

„Ne zna čovek kako da se pripremi za ovakav momenat… Hteo sam da se fokusiram na rezultat, ali kada sam video svu tu publiku, prijatelje, roditelje… Taj fokus je ostao po strani, želeo sam pred svima njima da uživam u poslednjih šest hitaca.”

U sjeničkoj porodici Kolašinac atletika je tradicija, koju su od roditelja, Spaha i Muradije, nasledili sinovi Almir (rođen 1980, bacač koplja) i Asmir (1984), rođen u Skoplju, u kojem je porodica živela neko vreme, pa se vratila u svoj zavičaj.

Nosilac Nacionalnog sportskog priznanja Srbije, Asmir Kolašinac skrenuo je pažnju domaće javnosti kada se kvalifikovao za Olimpijske igre u Pekingu 2008, na kojima je prvi od svih srpskih atletičara izašao na borilište. Slomili su ga trema i neiskustvo (33. mesto). Od tog trenutka sve više je napredovao, uz trenera Nikolu Tomasovića, i u tom olimpijskom ciklusu (2008–2012) napravio ogroman iskorak u svojoj karijeri. U junu 2011, sa hicem od 20,50 m u Novom Sadu, postao je prvi srpski olimpijac sa A normom za London. Na tim igrama zauzeo je sedmo mesto, što je njegov najbolji plasman na najvećoj smotri sporta.

U London je otputovao kao osvajač bronze na Evropskom šampionatu u Helsinkiju 2012. godine (20,36 m), što mu je najbolji plasman na otvorenom. Proglašen je za najboljeg atletičara Srbije u 2012. godini.

Svoj najlepši trenutak u karijeri doživeo je na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Geteborgu, 2013, kada je osvojio zlatnu medalju (20,62 m). Dve godine kasnije, u Pragu, okitio se srebrom (20,90 m). Lični rekord postavio je u Beogradu, 27. juna 2015: 21,58 m. Državni rekorder je Dragan Perić sa 21,77 m (1998. god).

Na evropskim šampionatima ima i dva peta mesta (2014, 2016) i jedno osmo (2022), a na svetskim (na otvorenom) najbolji plasman mu je sedmo, u Pekingu 2015 (20,71). Mada je na Svetskom prvenstvu u Barseloni, 2010, završio na devetoj poziciji, kasnije je prebačen na sedmu, zbog dopinga dvojice beloruskih bacača. Ima i srebrno odličje sa Mediteranskih igara iz Alžira 2022.

Na pitanje da li žali za nečim u karijeri, kaže da je svestan da se „neke stvari događaju jer je tako suđeno”, ali da ipak ostaje žal što je uoči Evropskog prvenstva u Beogradu 2017. morao da se operiše zbog povrede. Iako je, kako oseća, mogao da osvoji još koju medalju, ističe da to u ovom trenutku i nije toliko bitno:

„Tri ili šest medalja, i nije toliko važno. Smatram da je mnogo važnije to što sam van terena bio šampion. Na to sam posebno ponosan!”