Dokle dođosmo?

Sada je više nego očigledno da opozicione političke stranke ili stoje iz senke iza tzv. studentskih protesta, ili u najmanju ruku imaju nameru da ga preuzmu, a to će učiniti preko njihovih aktivista unutar izmišljenih studentskih plenuma. No, taj proces prilično otežano ide, jer ogroman broj studenata koji su u blokadi ne želi da prihvati opozicione lidere kao njihove predvodnike. 
Kao neko ko je deo aktuelne vlasti, svakako bi trebalo da se obradujem kada je u pitanju ovakav scenario, ali ne radujem se. Takav scenario nas vodi u još jednu podelu, doduše na mikro nivou, ali opet je podela. Srbiji je potrebno ujedinjenje, a ne podele. Otuda, stalni pozivi od strane vlasti za dijalogom, koji se svaki čas upućuju, moraju tek sada da budu još učestaliji. Vlast je napravila ogromnu grešku prema mladoj generaciji, pa i generaciji srednje dobi, jer nije na vreme shvatila da je današnji vid demokratije dostigao svoj zenit i da se uporno, ne samo kod nas već na nivou čovečanstva, zahteva promena sistema. Super je što si pobednik na izborima, ali moramo da prihvatimo i činjenicu da gro stanovništva ne vidi više izbore kao jedini vid izbora vlasti. Da se razumemo, lično sam apsolutni pristalica da su izbori ti koji biraju vlast, ali ne mogu da zatvaram oči pred očiglednom činjenicom da narod svuda u svetu sve više prezire izbore kao način da se izabere ko će rukovoditi državom. Nema poverenje u izborne sisteme. 
To je tema koju jednostavno moramo da otvorimo i da vidimo šta je potrebno da se učini kako bi izbori zaista stekli oreol procesa koji je svetinja u smislu da kada se okončaju, zaista ćemo dobiti vlast koja je istinski legitimisana od strane naroda. Moramo da vidimo kako da birokratiju uprostimo, jer dobar deo građana, posebno mladih, jednostavno ne veruje institucijama. Sve se više veruje da su zakoni pisani upravo da bi se institucije, ali i vladajuća garnitura, sakrile iza istih i da ništa ne učine da narodu reše akutne probleme. Otuda, vlast mora da prilično obolele od vlasti kadrove što pre smeni, da ukaže šansu mlađem svetu koji brže razmišlja, koji shvata promene u razmišljanju novih generacija i njihov odnos prema državi. Ne sme se bežati od odgovornosti i direktnog razgovora sa običnim ljudima, već naprotiv, mora da se ide u narod i da se trpe i najgore uvrede, ali da se problemi rešavaju. 
Nije dovoljno da nadmudriš protivnika, u ovom slučaju da vlast nadmudri našu, svakako nikakvu i jalovu opoziciju, već pored toga mora da se napravi sistem koji će razgovarati i rešavati probleme onih koji su žestoko neopredeljeni, a iz određenih razloga apsolutno nezadovoljni postojećim stanjem i sistemom. 
Vreme je da se stavi prst na čelo i da se zapitamo kako je moguće da su neki plenumi koje nikad niko video nije, niti je video njihove predstavnike, dobili tako širok prostor kod mladih da se oni danas zaklinju u odluke plenuma, dok zvaničnim institucijama ništa ne veruju. 
Moramo da se zapitamo – dokle smo to došli i zašto je to tako? Gde je greška u nama i kako to da ispravimo? Koliko god se vlast upinjala da pokaže sopstvene rezultate, a oni svakako nisu mali, moglo bi se reći u određenim segmentima da su impresivni, negde neka falinka postoji. Možda mladi ljudi smatraju da nemaju dovoljno slobode, da njihovo mišljenje ne mogu baš svuda da ispolje, da možda mogu mnogo bolje da urade nešto za otadžbinu u odnosu na brojne bahate kadrove vladajuće stranke. Zato sa njima mora da se razgovara i zato se ne smemo radovati što su se međusobno posvađali sa opozicijom na ovim protestima. Moramo mnogo više da se čujemo, da ne bismo uništili zemlju. Kada vlast i kaže, a nemam dilemu da je to istina, kako je spoljni faktor dobrano umešan u trenutni haos u našoj zemlji, moramo iskreni da budemo i da kažemo da taj spoljni faktor svakako ne bi pronašao pogodno tlo da negde ne tinja neko nezadovoljstvo. To nezadovoljstvo vlast hitno mora da detektuje i da krene da ga rešava. 
Sve za našu otadžbinu Srbiju i za očuvanje preko potrebnog mira.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista