Stigmatizacija misleće Srbije

Stefan Tomašević*

Jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava je manjak odlučnosti nosilaca javnih funkcija, intelektualaca i mislećih građana, te nedostatak njihove spremnosti da se javno izraženim stavovima zasnovanim na sopstvenom promišljanju i anticipaciji budućih dešavanja suprotstave nametnutom narativu.

Zavodljivi ples protesta, blokiranje, antagonizovanje i negiranje svega što ima veze sa aktuelnom vlašću, upakovani u foliju moderne avangarde i potpomognuti obaveznom stigmatizacijom svakoga ko bi pronašao elemente koji koče napredak i u suprotnosti su sa nacionalnim interesima, zaslepljuju i parališu. Deca koja posmatraju svoje roditelje koji preko društvenih mreža i telefonskih grupa targetiraju učitelje, nastavnike i profesore koji se sa drugom grupom roditelja zalažu za održavanje nastave, ne mogu učiniti ništa drugačije do slediti primer. Model ponašanja koji nosi sa sobom izopštavanje drugova i nepoštovanje autoriteta nije ništa drugo nego oblik nasilja. Izostanak reakcije na ovakve pojave proizvodi ozbiljne posledice.

Dublja polarizacija i dodatna relativizacija prvobitno postavljenih zahteva studenata, pogoduje zanemarivanju osnovnih nacionalnih interesa. Ugrožavanje mira i stabilnosti direktno utiče na ekonomsku snagu, međunarodni ugled i ranjivost, odnosno spremnost države da se bori za osnovne nacionalne interese.

Tu dolazimo do glavne opasnosti koja se krije iza protesta koji nominalno imaju cilj da se pravda učini svima i jednako dostupnom, korupcija uguši i vera u institucije vrati. Iza se kriju raznoliki interesi za razgradnjom jedinstva i snage srpske države. Studenti su dužni da čuju od autoriteta šta su opasnosti pohoda bez jasnog puta i cilja. Mnogi od njih, a oni su budućnost naše zemlje, na taj put krenuli su čista srca, ne videći dalje od prve krivine i bez saznanja kakve su greške učinjene pre samo 25 godina.

Studenti su postigli da kao korektiv učine mnogo do sada, a prihvatanje pružene ruke predstavljalo bi čin razumnosti. Zastati i sagledati okolnosti iz više uglova jeste mudrost, a sada je red da im na to ukažu i oni stariji koji nose odgovornost, ponosni na njihovu spremnost da menjaju i unapređuju sistem i društvo kojem pripadaju. Jedino kohezija odlučnosti i iskustva sačuvaće nas od revizionističkih, obaveštajnih i drugih malignih nasrtaja, vraćajući zemlju u normalne tokove. Različite politike treba da se artikulišu u mirnom okruženju, manifestujući kroz rezultate izbora alternative u cilju poboljšanja a ne pogoršanja uslova života, a čuvanje nacionalnih interesa podrazumeva unisonost.

Neka zrelost bude ovaploćena u prihvatanju vlasti da se koriguje i spremnosti sa druge strane da se na vreme stane, sagledavajući sve opasnosti po ono najvrednije za sve nas, a to je Srbija.

*ambasador Republike Srbije u Rumuniji