Pokušaj Starmera da „ispegla” odnose sa Briselom

Specijalno za „Politiku”

London ‒ Prvi put posle bregzita jedan britanski premijer je ovih dana prisustvovao EU sastanku. Putovanje Kira Starmera u Brisel na sastanak sa liderima Evropske unije i zvaničnicima NATO-a, predstavlja značajan korak u jačanju odnosa Ujedinjenog Kraljevstva (UK) sa Evropom nakon bregzita.

Da podsetimo, bregzit je zvanično stupio na snagu 31. januara 2020. godine u 23.00 po Griničkom vremenu. Tada je Velika Britanija formalno napustila Evropsku uniju pošto je na referendumu 2016. godine, 51,9 odsto glasača izabralo izlazak iz EU. Između 31. januara 2020. i 31. decembra 2020. godine, Britanija je ušla u prelazni period (takođe nazvan period primene), tokom kojeg je nastavila da primenjuje većinu pravila i propisa EU, dok su se vodili pregovori o budućim odnosima sa EU.

Ključni ciljevi Starmerove posete Briselu su bili jačanje bezbednosne saradnje, predlog o partnerstvu između Velike Britanije i EU u oblasti bezbednosti i usklađivanje odnosa sa EU i SAD. Starmer je naglasio nepokolebljivu posvećenost Britanije NATO-u i potrebu za snažnom zajedničkom odbranom kao odgovorom na rastuće pretnje iz Rusije i pozvao je evropske saveznike da pojačaju vojnu podršku Ukrajini.

Britanski premijer je predložio ambiciozno bezbednosno partnerstvo sa EU, uključujući razvoj vojnih tehnologija, poboljšanje mobilnosti trupa u Evropi, zaštitu kritične infrastrukture i jačanje industrijske saradnje u oblasti odbrambene proizvodnje. Starmer je naglasio važnost održavanja snažnih veza i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama, ističući da Velika Britanija ne mora da bira između njih, uprkos izazovima poput mogućih novih američkih tarifa na robu iz EU pod administracijom Donalda Trampa.

Značaj posete je ponovno angažovanje sa EU, težište na kolektivnoj bezbednosti i kompleksna diplomatija između Britanije, Evropske unije i Sjedinjenih Država.

Predlažući snažniju bezbednosnu saradnju, Starmer je istakao ulogu Londona kao ključnog igrača u evropskim i globalnim bezbednosnim strukturama. Istovremeno, njegov pristup odražava i pokušaj da uravnoteži odnose između Londona, Brisela i Vašingtona, kako bi zaštitio britanske nacionalne interese.

Nik Tomas Simonds, ministar u Kabinetskoj kancelariji zadužen za odnose sa EU, sastao se u Briselu sa Marošem Šefčovičem, potpredsednikom Evropske komisije i komesarom za trgovinu i ekonomsku bezbednost. Ključne teme razgovora bile su bezbednosna saradnja, trgovinski odnosi i ribolovna prava, da bi se postigli zajednički odgovori na bezbednosne izazove, smanjile trgovinske barijere i našla uravnotežena rešenja za pristup i kvote u zajedničkim vodama.

Zaključuje se i da su posle sastanka Starmera sa liderima Evropske unije postignuti značajni rezultati oko sporazuma o jačanju saradnje između Britanije i EU u ključnim oblastima (Bezbednost i odbrana, trgovina i sprovođenje zakona u borbi protiv ilegalne imigracije i poboljšanje javne bezbednosti. Ovi planovi će biti formalizovani na sastanku lidera u maju 2025. godine). Uporedo, podnesen je predlog za sveobuhvatno bezbednosno partnerstvo koji ima cilj da jača kolektivne odbrambene sposobnosti kao odgovor na zajedničke pretnje. Obavezali su se i da nastave pritisak na Rusiju i ponovo potvrdili obaveze prema NATO-u, što je novi pristup u odnosima između Velike Britanije i EU nakon bregzita.

Ovi razgovori su deo priprema za istorijski samit, zakazan za maj na kojem će Starmer ugostiti lidere EU. Cilj samita je formalizovanje sporazuma i istraživanje novih mogućnosti za saradnju, što će biti prvi sastanak ovog nivoa od izlaska Britanije iz EU. Britanska vlada nastavlja da sprovodi politiku „pragmatičnog angažmana” kako bi produbila ekonomske veze sa EU.

Iako Velika Britanija ostaje van jedinstvenog tržišta i carinske unije EU, ovaj pristup odražava posvećenost izgradnji konstruktivnih i stabilnih odnosa sa Evropskom unijom. Lideri EU su pozitivno reagovali na posetu britanskog premijera smatrajući je konstruktivnim korakom ka jačanju odnosa sa Londonom. Lider EU su saglasni da je dobrodošlo resetovanje odnosa, da sa Britanijom dele zajednička bezbednosna pitanja i da postoji otvorenost za saradnju. Evropski političari su pozdravili promenu tona u poređenju sa evroskeptičnim konzervativnim prethodnicima Kira Starmera. Ipak, naglašavaju da očekuju konkretne predloge i da će biti neophodni kompromisi. Tokom samita, lideri EU su se složili da je hitno potrebno povećati izdvajanja za podršku Ukrajini i jačanje odbrambenih kapaciteta Evrope.