Cene hektara u Srbiji ispod proseka Evropske unije

Prosečna cena hektara obradive zemlje u Evropskoj uniji iznosila je 11.791 evro u 2023, pokazuju poslednji objavljeni podaci Evrostata. Mediji prenose da cene hektara neprestano rastu iz godine u godinu, ali i to da se značajno razlikuju u državama članicama pa i u samim regionima.

Najniže prosečne cene zabeležene su u Hrvatskoj, 4.491 evro po hektaru, Letoniji 4.591 i Slovačkoj 5.189 evra.

Prema zvaničnim podacima, ubedljivo najskuplje zemljište prijavljeno je na Malti i to neverovatnih 283.039 evra, a potom slede Holandija sa prosekom cena od 91.154 evra i Luksemburg gde se poljoprivredno zemljište prodavalo u proseku za 42.540 evra.

Ako se ovi podaci uporede sa tržišnim prilikama u našoj zemlji, prosečna cena hektara u tom periodu u Srbiji bila je ispod proseka EU, ali značajno veća nego u Hrvatskoj, recimo. U istom periodu u Srbiji je prosečna cena hektara bila 7.500 evra, ali je ispod 10.000 evra bila i u mnogim državama EU poput Mađarske, Francuske, Bugarske, Finske, Rumunije..., objavio je portal „ec.evropa”.

Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), već u prvom polugodištu 2024. prosečna prodajna cena oranica u Srbiji dodatno je porasla na oko 7.900 evra. Cene su se kretale od 400 evra do čak 40.000 evra po hektaru, što pokazuje značajnu razliku u vrednostima zavisno od lokacije i kvaliteta parcela jednako kao i u državama Evropske unije gde cene u najproduktivnijim poljoprivrednim regionima višestruko odskaču od državnih proseka.

Interesovanje za kupovinu zemljišta ostalo je u Srbiji stabilno, pa je u prvoj polovini prošle godine vrednost prometa poljoprivrednog zemljišta dostigla 117,5 miliona evra, uz rast vrednosti tržišta od 11,3 odsto i povećanje broja kupoprodajnih ugovora za 2,3 odsto. U ukupnom prometovanju 69 odsto transakcija bilo je u Vojvodini, a tada je najskuplji kvadrat zemljišta prodat u Rumenki, nedaleko od Novog Sada, po ceni od 50 evra.

Sagovornici sa kojima smo razgovarali, a koji se bave posredovanjem između kupaca i prodavaca zemljišta istakli su da su kao i ranijih godina na ceni parcele blizu puteva i to je ono za čim tragaju ozbiljni poljoprivredni proizvođači.

Potvrdili su da zemljište najveću cenu dostiže kada se koristi za ukrupnjavanje poseda, ali je takvih velikih parcela u Vojvodini sve manje.