Uzleteli ne mare za prošlost

Istorija se stalno ponavlja, samo što dolazeće generacije ne mare za nju. Tehnološke promene su intenzivirale raskid sa prošlošću do te mere da su zahvatile čak i teoriju i praksu šahovske igre, koliko god ona delovala egzaktno. Klasične principe igre, razvijane vekovima, zamenjuju konkretne varijante sa povećanom dozom rizika, a moćni računari preuzimaju ulogu učitelja, u kojoj sva dostignuća prethodnika postaju nevažna. U pomeranju interesovanja ka ubrzanom tempu pojedini potezi su važniji od ideja, njima pripadaju bombastični naslovi elektronskih medija, gde su misli zasenjene osećanjima i njihovim prikazom kroz gestikulacija igrača.

Magnus Karlsen je nenadmašni šampion ovog vremena, rezultatski najuspešniji, medijski najatraktivniji, zbog njega milioni mladih počinju da igraju. Od 2011. predvodi svetsku rejting-listu po klasičnom tempu, a odbranu zvanične titule svetskog šampiona je od 2023. zamenio rastom kolekcije pehara čiju nekada malu cenu vreme stalno diže. Jer, takmičenja po ubrzanom tempu, u onlajn uslovima i u Fišerovom šahu preuzimaju na sebe milionsku masu gledalaca putem interneta.

To su zahtevi vremena, sa kojima je nemoguće boriti se. Šah neminovno ide ka ubrzanju tempa i eksperimentalnim formama, da bi se prilagodio. Problem trenutne situacije je u javnom sukobu glavne zvezde i njegove matične organizacije. Odavno je Norvežanin započeo rat sa Svetskom šahovskom organizacijom (FIDE), u kojoj je i dostigao trenutnu moć, želeći da menja dotle postojeće uslove.

Velika proslava stogodišnjice FIDE 1924-2024 trajala je tokom cele prošle godine, a na njenom kraju bila ukaljana, kao kada pijani gosti poruše svadbarski sto. To što je FIDE proglasila svog moćnog kritičara za najboljeg šahistu svih vremena, prenebegavajući i sama svoju slavnu prošlost, munjevito joj se obilo o glavu na centralnoj manifestaciji. Čim je primio trofej iz ruku ruskog predsednika FIDE Arkadija Dvorkoviča, u farmericama i patikama, sa izbačenom košuljom, Karlsen je održao govor, čija je glavna poenta bila da se nastave sankcije ruskim šahistima ...

Igra sa pravilima oblačenja se nastavila u Njujorku, na svetskom prvenstvu u ubrzanom i brzopoteznom šahu. Zbog najavljenih pravila oblačenja, Karlsen je kažnjen gubitkom jedne partije i odmah napustio turnir uz pogrdne reči. Ponovo je Dvorkovič ponudio ustupak, a Karlsen mu se revanširao time što je u finalu dogovorio podelu titule sa Nepomnjaščim. I Dvorkovič je opet pristao.

Politički i finansijski ucenjen, pod ogromnim pritiskom Karlsenove sponzorske privlačnosti, predsednik FIDE sada plaća ceh svojih ustupaka, a poslednji šamar dobio je javnim pitanjem Norvežanina da li će se povući sa mesta predsednika FIDE.

Ovih dana, Karlsen igra na turniru u Fišerovom šahu, za koji je nemački biznismen Jan Henrik Bitner obezbedio ukupni godišnji nagradni fond od 20 miliona dolara – gotovo deset puta više nego u meču za zvaničnog svetskog prvaka. Rat se nastavlja oko toga da li će FIDE – finansijski slabija u ovom slučaju – dozvoliti pravo naziva svetskog prvenstva u šahu „slobodnim stilom”.

Šta god bio ishod, valja primetiti kako novac, politika i borba za moć još jednom ruše sistem svetske šahovske organizacije. Mnogi nadmoćni svetski prvaci, od Aljehina do Kasparova, ulazili su u taj rat iz ličnih interesa. Aleksandar Aljehin je imao ozbiljan sukob sa prvim predsednikom FIDE, Holanđaninom Aleksandrom Rubom, tvrdeći da Rub pokušava da mu oduzme titulu u korist sunarodnika Maksa Evea. Poznata je anegdota kada je Aljehin savetovao suprugu tokom prijateljske partije protiv predsednika FIDE. Na kraju je njegova supruga pobedila, a Aljehin je podrugljivo prokomentarisao: „Šta taj čovek može da govori o šahu, kad ga i moja žena pobeđuje!”

U svim tim sukobima, izuzetak je bio Robert Fišer, koji je neuporedivo više dao drugima nego što je sam uzeo. Patent za digitalni sat sa dodatnim vremenom po potezu – kojim danas igra ceo svet – nikada nije naplatio, kao ni svoje zalaganje za „Fišerov šah”, čije je ime brzo promenjeno u najpre „šah 960”, a sada „šah slobodnim stilom” – da se Vlasi ne sete. Sve to sada Karlsen unovčava, ne mareći što rušenjem ugleda FIDE šteti milionima onih koji čine svetsku organizaciju, a od šaha nikako ne mogu da žive.

Sada Karlsenovu ulogu možemo da poredimo i sa ulogom Novaka Đokovića na vrhuncu slave. Prvi se bori za sebe, drugi za masu tenisera koji primanjima ne mogu ni na puškomet da se približe onima u najboljih sto.