Pak misli bolje o srpskoj vladi od Biserko

Beta specijalno za „Politiku” 
Brisel, 5. decembra – U raspravi u Evropskom parlamentu o međukulturnom i regionalnom dijalogu na zapadnom Balkanu ova, kako je zamišljeno središnja tema, dobrim delom je gurnuta u stranu nenadano nametanom tezom da je srpska politička i kulturna elita i dalje zarobljenik zatvorenosti u mitove velikosrpskog etnocentrizma, teorije žrtve i zavere, a i da su neki ministri nove srpske, proevropske vlade skloni da krivicu za sporo pridruživanje Evropi pripisuju neodlučnosti partnera u Evropskoj uniji.

Dijalog o međukulturnoj i regionalnoj saradnji na zapadnom Balkanu je u parlamentu Evropske unije organizovala Delegacija za jugoistočnu Evropu i šef ovog tela Doris Pak, koja je u uvodnom izlaganju navela da, recimo, zajednička izložba slikara Albanca, Hrvata i Srbina u Evropskom parlamentu dokazuje da je dijalog itekako moguć jer su se trojica slikara „ne samo odlično razumeli, veći dogovorila o budućoj saradnji”.

Atmosferu skupa je dodatno najpre podgrejalo izlaganje predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, a zatim i poslanika Evropskog parlamenta, Slovenca Jelka Kacina koji je rekao da ga je „stid, kao izveštača EP za Srbiju, zbog intervjua srpskog ministra inostranih poslova (Vuka Jeremića) nedeljniku „Štern”, u kojem Jeremić kritikuje EU i evropske institucije”.

Jer, kazao je Kacin, „mi smo uložili ogromne napore da poboljšamo situaciju (u Srbiji) i siguran sam da smo u tome uspeli. Na vlast je došla nova vlada, ali ona ne uspeva da ispuni obećanja”.

„Nije normalno”, dodao je, „da centralna zemlja zapadnog Balkana, Srbija, proteruje ambasadore dve susedne zemlje zato što su one priznale treću susednu državu, i to upravo pošto su pre toga tri-četiri susedne zemlje priznale tu novu zemlju, a niko nije proteran”.

Sonja Biserko je izjavila da Evropska unija ne treba samo da sa Srbijom radi u ravni vlade, već i da deluje na poljima civilnog društva, profesionalnih organizacija, medija, studenata, što je zapušteno. Jer, po njenom mišljenju, „srpska vlada nije trenutno istinski zainteresovana za uključivanje u Evropsku uniju, pošto imaju drugih sfera interesa, a deo srpske elite je i dalje okrenut ka Rusiji. Misli se i da se može ući u EU a da se ne ispoštuje ceo niz merila”.

Doris Pak je na ovo viđenje uzvratila rečima da „neće baš braniti srpsku vladu”, ali, kako je naznačila, „ipak ću je zaštiti. Jer ta vlada je vlasti tek pola godine, nije učinila baš sve što se od nje očekivalo i pozivam nevladine organizacije u Srbiji da ispolje strpljivost”.

Srpska vlada je sagovornik EU i Evropske komisije i ne može se raditi drugačije, preskakati vladu i direktno pregovarati s nevladinim organizacijama, dodala je čelnica Delegacije za jugoistočnu Evropu u EP.

„Ima političara u Srbiji koji kažu da prednost ima Rusija, ali to nema značaja. Jer je važna vlada i mislim da je vlada predočila interes za ulazak u EU…to traži vremena, povezano je i s Haškim sudom”, navela je Doris Pak.

I, kako je naglasila, „ne bih, Sonja, bila tako negativna, jer ako smo tako negativni, onda smo i nepravedni. Sačekajmo još šest meseci da vidimo kakvi će biti rezultati”.

„Ne može se osuđivati ono što još nije moglo da se uradi, mada je istina da civilno društvo postoji i da ljudi u Srbiji decenijama zagovaraju približavanje Evropi”, poput organizacije „Žene u crnom”, ukazala je ona.

„Pesimizam nije na mestu, iako moram reći da ne uvažavam uvek izjave srpskog ministra inostranih poslova koji bi mogao češće biti uzdržan jer bi to bilo korisnije”.

„Neće on odbaciti ruku pruženu da mu se pomogne, a postoji ministarstvo inostranih poslova, a i mnogo drugih političara u Srbiji”, podvukla je Doris Pak.

Predsednica nevladine organizacije iz Beograda je zaključila da „Srbija, nažalost još uvek ne prihvata koncept ljudskih prava” i da se oni koji brane ljudska prava smatraju „eksponentima Zapada i angloameričkog imperijalizma”.

Sonja Biserko je zamerila državama regiona da su uspostavile „etno-kulturni model” i založila se za alternativne kulturne modele kao put kadijalogu.

Jedan izvor u Evropskoj komisije je rekao da „apsolutno postoji rešenost da se učini sve da se Srbija što pre ugradi u Evropu. Učesnici skupa su istakli da je jedina prepreka zasad tvrd, a neki kažu i „nedovoljno objašnjiv” stav Holandije. Objašnjenje Berlina, Pariza i još nekih prestonica je da su Jeremić i neki srpski ministri stvorili prevelika iščekivanja u narodu u Srbiji oko brzine ulaska u Evropu, a sad za kašnjenje bacaju krivicu na Evropsku uniju.