Propagandna matrica o srpskoj zaveri

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 31. oktobra – Od izjave nekadašnjeg premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila: "Privilegija velikih je da ih obećanja ne obavezuju" vodeće zapadne zemlje su otišle dalje: više ih ne obavezuju ni dokumenti koje su ne samo napisali nego i potpisali. Da nije tako, onda bi politička temperatura u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u Republici Srpskoj, i Srbiji bila znatno niža od sadašnje prouzrokovane jednostranim menjanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma i pokušajem dezavuisanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji.

Da se ovi dokumenti sprovode niko ne bi imao razloga da ih brani od njihovih tvoraca niti bi ambasade pet zapadnih zemalja u Beogradu imale razlog da ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću upućuju demarš.

"Kao potpisnice i jemci Dejtonskog sporazuma, Hrvatska i Srbija imaju ista prava. Ali, velike sile od Srbije traže potpunu suzdržanost, a Hrvatskoj ne zameraju nijedan potez, ma koliko oni bili antidejtonski", kaže za "Politiku" predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić.

"Imam osećaj da vodeće zapadne zemlje teže da potpuno razdvoje srpski narod, da mu uskrate i mogućnost međusobne političke komunikacije, pa čak i da suprotstave jedne drugima Srbe u Srbiji i Srbe u BiH, odnosno Republici Srpskoj. S druge strane, Hrvati iz BiH učestvuju na izborima u Hrvatskoj, i to nikome ne smeta", kaže Radojičić.

Ako velike sile, dodao je on, zaista žele da srede stanje na ovom delu Balkana onda ga moraju posmatrati u celini – od Makedonije, preko Kosmeta i Sandžaka, do Crne Gore i Bosne i Hercegovine. I pri tome bi, ako su dobronamerne, morale da se striktno pridržavaju međunarodnih pravnih akata.

Radojičić kaže da je kriza u BiH počela u aprilu prošle godine, kada zahvaljujući hrvatskim i poslanicima Stranke za BiH nisu usvojeni amandmani na Ustav BiH.

"Od tada imamo koncentraciju negativne energije od komentara na ustavne amandmane, preko izjava o presudi Međunarodnog suda pravde, do okrivljivanja srpske strane za neuspeh reforme policije. Odluke visokog predstavnika su samo dolile ulje na vatru", kaže Radojičić. On dodaje da ako su namere međunarodne zajednice dobre, onda su joj procene i metodi pogrešni: "nametanje rešenja ne vodi izgradnji poverenja nego u suprotnom pravcu".

"Ključne zapadne zemlje u Kontakt grupi i Savetu za primenu mira u BiH opet primenjuju matricu o nekakvom tajnom srpsko-srpskom dogovoru koji destabilizuje region", kaže za naš list bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i nastavlja:

– Očigledno, reč je o zameni teza, jer osnovno pitanje glasi: Na čije i na kakve odluke je usledila reakcija rukovodstva Republike Srpske i Srbije? Da nije bilo Lajčakovih odluka, ne bi bilo ni reakcija iz Banjaluke i Beograda. Iskustvo mi govori da međunarodni faktor ovde unapred pripremi ambijent koji će izazvati onakvu reakciju Srba kakvu su u svetskim centrima moći predvideli i na koju su unapred pripremili odgovor. Jednostavno, ovde su sve slučajnosti – namerne. Ponašanje srpskog premijera Vojislava Koštunice i predsednika Srbije Borisa Tadića za Čavića su "izraz zabrinutosti Srbije zbog neprimerenog kršenja međunarodnih dokumenata i to od strane onih koji su ih napisali i potpisali". On veli da "velike sile pokušavaju da dva pitanja – BiH i Kosmet – spoje u jedno" i da ga reše na štetu srpskog naroda sa obe strane Drine.

"U decembru će Lajčak, verovatno, doneti odluku kojom redukuje princip entitetskog glasanja, čime bi Republika Srpska bila potpuno marginalizovana u zajedničkim organima BiH pa ne bi suštinski ni bilo potrebe da u njima participira. Za ovaj mesec je najavljen i kraj mandata "trojke" zadužene za pregovore Beograda i Prištine, a u njemu će izborna kampanja u Hrvatskoj, u kojoj će i BiH biti jedna od tema, dostići vrhunac. Sve to skupa može da još više produbi krizu u BiH, najjaču od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas", rekao je Čavić.

Politička situacija u BiH usijala se 19. oktobra, kada je visoki predstavnik međunarodne zajednice Miroslav Lajčak saopštio da je – a da o tome prethodno nije ni obavestio, a kamoli konsultovao rukovodstvo Republike Srpske – nametnuo Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Savetu ministara i doneo Obavezujuću instrukciju o promeni Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH. Ovim odlukama, po oceni pravnih autoriteta u Republici Srpskoj i Srbiji, Lajčak je, kršeći Dejtonski sporazum, ugrozio državnopravni status srpskog entiteta u BiH. Pojednostavljeno rečeno, otvorio je mogućnost preglasavanja predstavnika Republike Srpske i srpskog naroda u zajedničkim organima BiH.

--------------------------------------------------------------------------

Živanović: Pragmatizam nalaže da se prihvate Lajčakove odluke

Profesor banjalučkog Filozofskog fakulteta dr Miodrag Živanović je rekao da su institucije Republike Srpske i njen premijer Milorad Dodik neprimereno odgovorili na Lajčakove odluke. "Istina, neprimereno je ovom vremenu da visoki predstavnik bude izvan ustava i da on bude jedini njegov tumač. To visokim predstavnicima daje mogućnost da ga različito tumače, kao što je Lajčak drugačije protumačio odredbe o kvorumu i glasanju u Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini od svog prethodnika. Politički pragmatizam nalaže da se prihvate njegove odluke i dogovori njihovo sprovođenje. A na nivou BiH treba postići dogovor o promeni uloge visokog predstavnika", naveo je Živanović.

Što se tiče reagovanja zapadnih zemalja na izjave Vojislava Koštunice, Živanović kaže da bi one trebalo da uspostave balans, da se na isti ili sličan način oglase i povodom izjava predsednika Hrvatske Stjepana Mesića i drugih hrvatskih zvaničnika, pogotovo onih koji zagovaraju radikalnu promenu Dejtonskog sporazuma. Mesić je, podsetimo, nekoliko puta rekao da Republiku Srpsku treba – ukinuti.