Časovi koje su pojeli protesti

Svaki put kada se poremeti redovno i regularno funkcionisanje škola poteže se pitanje nadoknade izgubljenih časova. Do izražaja dolazi kreativnost nastavnika, rukovodilaca škola, ali i prosvetnog vrha na zadatku da se smanjenim obimom posla i za kraće vreme ili minimalnim produžetkom nastavnog dela godine postigne skoro sve što je propisano planom i programom nastave i učenja. Skoro sve, jer prosvetna praksa potvrđuje da je u Srbiji više školskih godina zaredom bilo uslovljeno neplaniranim remećenjem prvobitno predviđenog plana rada škola i tumbanjem školskog kalendara i raznoraznih razloga, kao i da su sve završene u roku – što znači kraj avgusta.

Ovu aktuelnu školsku 2024/25. ugrožava pobuna dela prosvetnog esnafa koja ne prestaje. Prošle školske godine prve dve sedmice su, umesto časovima po utvrđenom rasporedu, počele razgovorima i radionicama u okviru takozvane tematske nastave o empatiji, solidarnosti, toleranciji, i to po smernicama Ministarstva prosvete koje su izazvale buru u školama. Pretprošla školska godina naprasno je skraćena, doslovno prekinuta odlukom vlade, i to ne početkom maja kada je masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar” počinilo dete, nego mesec dana kasnije. Nekoliko godina ranije modele rada škola, od hitrog prelaska na onlajn nastavu diskutabilnog kvaliteta, do kombinovanih modela rada kada su se učenici po grupama smenjivali dan za danom na časovima u učionicama i pred ekranom na daljinu, obeležio je prinudni režim nastave koji je diktirala pandemija virusa korona ostavljajući rupe u znanju. Tada je nastavnicima, posebnim planom rada zbog vanrednih okolnosti, bilo omogućeno da odstupe do 20 odsto od propisanog programa nastave.

Takođe, u to vreme pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada dopunjen je odredbom koja je i dalje na snazi, a dozvoljava da se u toku školske godine ne održi do pet odsto planiranog broja nastavnih dana u slučaju da su ugroženi bezbednost i zdravlje učenika i zaposlenih. Tih pet odsto znači oko dve nastavne sedmice, taman da se pokriju četiri jednodnevne obustave rada škola u organizaciji reprezentativnih sindikata u prvom polugodištu ove školske godine, ali i jedna dodatna nedelja kojom je prosvetni vrh produžio zimski raspust obrazlažući da je zbog štrajka, blokada i obustava rada „došlo do određenog pada kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada uz ozbiljno ugrožavanje bezbednosti učenika”.

Otuda su nadležni, od škola u kojima se uopšte ili delimično ne održava nastava, tražili da dostave planove nadoknade izgubljenih časova od početka drugog polugodišta. Bilo je najava da bi se mogla produžiti školska godina.

Nadoknada nastave najčešće znači radne subote, ali može da podrazumeva i pretčase ili produžavanje jednog časa od 45 minuta u rasporedu za 15 minuta, i to svakog dana, tako da se ukupno 60 minuta, koliko bi trajao taj produženi čas, računalo kao da su održana dva po 30 minuta. Jedna od opcija je i famozno „sažimanje gradiva” za koje bi nastavnicima dobrodošle smernice s više instance da bi se to uradilo na nivou sistema istovetno.

– U velikom broju škola obustava nastave ulazi u petu nedelju, ako uzmemo u obzir i iznenadni prekid nastave, šestu, što govori da su učenici praktično duže od mesec i po dana bez nastave, a ako se uzme u obzir i vreme provedeno na raspustu, praktično dva meseca se nisu vraćali u učionice. U poslednje vreme se sve glasnije postavlja pitanje na koji način će se nadoknaditi izgubljeno gradivo. A tu je potrebno razdvojiti formalnu od suštinske nadoknade.

Zajedničko vreme, učenje uz druženje, nije moguće nadoknaditi bar kada je reč o učenicima osnovnih škola. U gimnazijama i srednjim školama situacija je drugačija jer određeni broj učenika, uprkos obustavi nastave, redovno dolazi u škole, čak i učestvuje u različitim radionicama na kojima razvijaju stečena znanja i interesovanja, a u tom načinu rada ni socijalizacije ne manjka. Međutim, ovo se odnosi samo na one učenike koji su zadržali početni entuzijazam i koji nakon dva meseca uspevaju da pronađu motiv za dolazak u školu u okolnostima u kojima ona nije obavezna, a činjenica je da je takvih učenika u odnosu na početak obustave sve manje – pojašnjava za „Politiku” Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.

Škole u kojima nije održan nijedan čas u drugom polugodištu treba da nadoknade više od 20 radnih dana. Ipak, pre nego što se reši pitanje nadoknade, naglašava Markov, potrebno je rešiti pitanje normalizacije nastave jer u ovom trenutku, kako ocenjuje, ne postoje naznake da bi nastava mogla biti vraćena u redovne okvire, a sve dok se to ne desi i pitanje nadoknade je nezahvalno postavljati.

– Izvesno je da nadoknada subotom neće biti, ili da to neće biti dovoljno, jer do kraja školske godine nema dovoljno subota da bi se nadoknadili svi planirani, a neodržani časovi. Ujedno, s obzirom na to da je pitanje odgovornosti tema koja se često provlači kao motiv protesta, a da se nastavnici koji su u obustavi najčešće vezuju za studentske zahteve, možda bi studenti bili ti koji bi mogli dati primer odgovornog ponašanja i to pozivom nastavnicima i učenicima da se vrate na nastavu imajući u vidu da je najveća podrška protestima došla upravo iz tih krugova. Sve više od podrške moglo bi se nazvati žrtvovanjem, a pitanje je odgovornosti da li u ostvarivanju ciljeva, pa makar bili oni i od šireg društvenog značaja, imamo pravo da žrtvujemo nečiju budućnost – zaključuje Markov.

Popunjavanje dnevnika fiktivnim časovima

Kada je reč o formalnom završetku nastave, Aleksandar Markov je uveren da će se pronaći administrativni način da i ova po svim parametrima nesvakidašnja školska godina bude završena, a kad i kako – moraće da smisle oni koji su zaduženi i najodgovorniji za prosvetu. – Školske godine su završavane i u vreme ranijih atipičnih okolnosti, kao što su štrajkovi devedesetih, pa i u vreme bombardovanja 1999. godine. Ne tako davnih nekoliko godina pandemije virusa korona zaredom, takođe, nisu dovele u pitanje kraj školskih godina koje je pojeo kovid 19. Ostaje samo pitanje na koji način će to biti rešeno, da li će biti primenjen princip nadoknade kao za prethodni veliki štrajk kada su nastavnici prelepljivali papirne dnevnike jer više nije bilo mesta za upisivanje časova, koji su najčešće bili fiktivni ili će se kao u godini svinjskog gripa ići na opciju sažimanja gradiva. Možda će se pronaći i neko novo rešenje koje bi moglo podrazumevati pristup časovima kroz radionice koje ne bi imale klasičan četrdesetpetominutni okvir – ilustruje Markov.

Kad se pronađe rešenje za nadoknadu, ističe on, brzo će se otvoriti pitanje završnog ispita za osmake i prijemnih ispita za fakultete i njihovih termina, i kako procenjuje, nema sumnje da će se prosvetne vlasti vrlo brzo naći pod pritiskom roditelja da se ove godine, zbog atipičnih okolnosti i kontinuirane obustave rada dela osnovnih i srednjih škola, odustane od ustaljenih pravila upisa u srednje škole i na fakultete.