SANU protiv VANU

Novi Sad – Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti je pre nekoliko dana svojom odlukom potvrdilo stav Izvršnog odbora ove institucije, uz saglasnost Ogranka SANU u Novom Sadu, kojim se osporava osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti predloženo u novom Statutu AP Vojvodine.

Stav SANU je u formi saopštenja upućen javnosti, a pre toga je, kaže se u tekstu, isti dokument blagovremeno, krajem septembra, poslat Vladi, kao i Skupštini Republike Srbije, Skupštini AP Vojvodine i Koordinacionom telu Skupštine AP Vojvodine za izradu Statuta. U međuvremenu je Statut, u celini, usvojen u Skupštini AP Vojvodine, pored drugih i član koji predviđa postojanje i rad VANU. Validnost Statuta, prema Ustavu Srbije, tek treba konačno da potvrdi Skupština Srbije, kako bi dobio legitimnost i pravnu snagu.

Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Zoran Kovačević, u razgovoru za „Politiku” kaže da je „izvesno da Pokrajina nema ingerencije da ulazi u osnivanje akademije”.

Koji argumenti osporavaju potrebu za osnivanjem VANU?

Insistira se na specifičnostima Vojvodine – istorijatu, naučnom potencijalu, multinacionalnosti, multikonfesionalnosti... Sve to stoji, ali da li je to razlog za osnivanje nove akademije? Pogotovo ako se zna da je Ogranak SANU u Novom Sadu formiran baš zbog specifičnosti Vojvodine, kako bi i nacionalne manjine imale poseban prostor za razvoj i istraživanja svojih nauka i kultura. Akademije su nacionalne tvorevine, nastale relativno davno, a Vojvodina nema za sada svoju naciju. Reč je o multinacionalnom društvu gde žive i manjine koje imaju svoje nacionalne akademije u matičnim zemljama. Uostalom, u nekim okolnim zemljama, recimo u Rumuniji, neke manjine imaju mnogo veći broj pripadnika nego u Vojvodini, pa opet postoji samo jedna, jedinstvena nacionalna akademija – kaže akademik Kovačević.

– Kao drugi razlog navodi se da je VANU regionalna akademija, te da i u drugim zemljama postoje regionalne akademije! Tačno, ali one su istorijske tvorevine, nastale pre dva ili više vekova kada su ti današnji regioni, recimo u Nemačkoj ili Italiji, bili posebne države. Danas nema nijednog slučaja da se u naše vreme, u nekoj regiji, osniva akademija nauka i umetnosti.

– Spominje se, kao treći razlog, da je broj novih članova u SANUiz Vojvodine bio neznatan. Zaista, posle integracije je malo njih izabrano, ali danas čak 30 odsto svih članova SANU čine naučnici baš iz Vojvodine! A u trenutku integracije, primljena su čak 32 člana iz Vojvodine. Intenzivno radimo da se broj članova odavde poveća, ali ne po ključu, već odabirom kvalitetnih kandidata. Prebrojavanje ko odakle potiče, vodi u provincijalizaciju i devalvaciju zvanja akademika!

Osnivanje VANU akademik Zoran Kovačević vidi ne samo kao dupliranje troškova, već kao „apsolutno promašenu investiciju”.

D. Radović

-------------------------------------------------

Akademija za manjine?

– VANU je dobrim delom inicirana i zamišljena kao akademija nauka nacionalnih manjina. Uostalom, pogledajte sastav, polovina članova je iz tog korpusa. Jedan njihov član je, uostalom, to dobro formulisao rekavši da će VANU biti manjinski ključ za akademsku bravu! I sada, oni govore o multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti Vojvodine, a de facto VANU donosi podelu, u nju se primaju naučnici uglavnom iz manjinskih zajednica, a Ogranak SANU ostaje srpski! To smo im rekli i na početku, 2003, kada su osnivani. Zbog čega je to urađeno? Pa svi imaju šansu da budu članovi SANU. Ovako, već na samom startu pale su reči koje su stvorile antagonizam – kaže akademik Zoran Kovačević.

-------------------------------------------------

Politička odluka

Plan je da Vojvodina paralelnom akademijom dobije još jedan atribut države, kaže akademik Vasilije Krestić

Srpski akademici ujedinjeni su u oceni da je VANU kao institucija neodrživa zato što, pre svega, predstavlja političko telo koje je nastalo mimo dozvoljenih ustavnih nadležnosti.

Dejan Despić, akademik SANU i kompozitor, smatra da je odluka o osnivanju VANU prevashodno politička.

– Tako je bilo 1974. godine, posle donošenja novog Ustava SFRJ; odluka je bila politička i kada su ukinute nadležnosti u autonomnim pokrajinama za vreme Slobodana Miloševića, a to se dešava i sada. Smatram da u ovom trenutku malo šta možemo da učinimo, osim da se pobunimo. Jer, Akademija je samo jedan segment iz Statuta Vojvodine. Smatram da je stvaranje nove akademije suvišno, jer je ona kao ogranak SANU već postojala. To je neodrživo i sa pravne strane. Zasebna akademija predstavlja i skup projekat, što je još jedan dokaz da je suvišna – objašnjava Despić.

Prema rečima akademika Vasilija Krestića, sekretara Odeljenja istorijskih nauka u SANU, formiranje VANU je krajnje nepotrebno.

– Već postoji ogranak SANU u Vojvodini, a formiranje paralelne akademije zaista je suvišno jer je za jednu zemlju jedna akademija sasvim dovoljna. U Matici srpskoj u Novom Sadu, kao i u svim drugim institucijama kulture koje postoje u Vojvodini, ima dovoljno mesta za sve stručne ljude koji žele da se bave naukom. Ne postoji država na svetu koja bi to uradila. Nemoguće je da ovako mali narod ima toliko akademija. Plan je da Vojvodina paralelnom akademijom dobije još jedan atribut države – izričit je Vasilije Krestić.

I akademik i pisac Dragoslav Mihailović ističe da, kao potpisnik peticije protiv osnivanja VANU, smatra da njeno postojanje otvara mogućnost stvaranja novih i novih akademija. Mihailović ističe da su kolege iz Vojvodine uvek imale ravnopravan položaj u SANU.

– Godinama su vojvođanski naučnici primani u SANU bez ikakvih problema, Dejan Medaković bio je i njen predsednik. Tvrdim da tu postoje rđave namere. Niko se u Srbiji prema Vojvodini nije odnosio sa nepoštovanjem, tako da u tome ne vidim drugu nameru nego da se na Balkanu stvori još jedna liliputanska država. A nama ne ostaje ništa drugo nego da protestujemo – zaključuje Mihailović.

Predsedništvo SANU ističe da Srpska akademija nauka i umetnosti postoji već 167 godina i da su, vremenom, formirani Ogranak SANU u Novom Sadu kao i dva centra u Kragujevcu i Nišu.

– U Ogranku u Novom Sadu, preko članova i istraživačkih projekata, zastupljene su sve relevantne nacionalne manjine koje žive na tlu Republike Srbije – zaključuje Predsedništvo SANU.

Vojvođanska akademija nauka i umetnosti osnovana je 22. jula 2004. godine. Od tada pa do danas, normalno funkcioniše, pravi projekte, održava naučne skupove, objavljuje godišnjake o svom radu i razvija međunarodnu saradnju.

Stanko Stamenković