Grčka utonula u nasilje

Specijalno za „ Politiku”
Atina, 7. decembra – Širom Grčke u jeku su ulične borbe demonstranata i policije. Centar Atine je zahvaćen vatrom, obavijen gustim oblacima dima, potpuno demoliran...Vodi se rat kamenicama i „Molotovljevim koktelima”, suzavcem i pendrecima... Ima povređenihpolicajaca, građana, demonstranata.Ljudi panično napuštaju zgrade zahvaćene plamenom, desetak hiljada, uglavnom mladih, jurišaju na policijske snage...

To je slika glavnog grada Grčke, ali i Soluna, Hanje, Patre, u nedelju popodne kada su demonstranti otpočeli novi, organizovani talas protesta koji je samo nastavak onoga što se tokom cele noći dešavalo kao posledica prethodnog sukoba policije i grupe mladih u strogom centru Atine, na Monastirakiju, u podnožju Akropolja. U ovom incidentu, jedan čuvar reda je pucao i ubio šesnaestogodišnjeg mladića.

Prema izveštajima policije, grupa od tridesetak mlađih ljudiblokirala je u subotu uveče automobil patrole milicije.Dvojica policajaca su izašla iz kola i u znak upozorenja ispalila rakete. Kako pritisak nije popuštao, a masa okupljenih neprijateljski raspoloženih ljudi rasla, policajac je ispalio tri metka od kojih je jedan pogodio nesrećnog mladića koji je izdahnuo na putu za bolnicu.

Posle toga, u trgovačkom delu, počeli su protesti koji su iz sata u sat postajali sve žešći. Hiljade demonstranata i stotine policajaca, prsa u prsa...Kamenice, „Molotvljevi kokteli”, vatra na sve strane...Za samo nekoliko sati centralni deo grada pretvoren je u ratište, demonstranti sa maskama i kapuljačama na licu uništavali su i palili sve što im se našlo na putu. Tokom noći spaljene su na desetine parkiranih automobila, uništene banke na Sintagmi i u okolnim ulicama, demolirane i zapaljene prodavnice... Za one koji bar malo poznaju Atinu, dovoljno je reći da trgovačka ulica Ermu gotovo ne postoji onakva kakva je nekad bila. Trgovci su očajni i danas, bukvalno, plaču na zgarištima svojih radnji pokušavajući da u gomili stakla i pepela naprave nekakav red.

Tokom noći između subotei nedelje, posle vesti o ubistvu šesnaestogodišnjaka, talas nereda se proširio, praktično, na celu zemlju. Ministar unutrašnjih poslova Prokopis Pavlopulis je odmah posle ponoći dao izjavu za medije, pozvao na uzdržanost, ponudio svoju ostavku koju je, međutim, premijer Kostas Karamanlis odbio. Najviše rukovodstvo zemlje je izjavilo saučešće porodici nastradalog mladića, policajci koji su učestvovali u ovom nemilom incidentu su suspendovani... Opozicione partije osuđuju ponašanje policije i ubistvo mladića i najavljuju mitinge protesta.

Ali, u situaciji kad cela Grčka gori zahvaćena talasom nereda, malo kome će to biti od koristi. U nedelju u podne u Atini, Solunu i svim većim gradovima nastavljeni su protesti zbog pogibije mladića. Ono što je danas uništeno u centru Atine, dugo neće moći da se dovede u red. Kasno popodne i u prvim večernjim satima, okršaji su postali sve žešći. Demonstranti su u zgradi Univerziteta iza Omonije i čini se da policija teško izlazi na kraj sa novim kamenjem i zapaljivim napravama koje bacaju naoružane grupe koje naviru sa svih strana. Tokom večeri u nedelju, kamenicama je povređeno nekoliko policajaca. Ima povređenih i među demonstrantima, građani zbog dima kojim je grad obavijen traže pomoć lekara. Zapaljene su samousluge u ulici Akademijas, Aleksandras, zatvoren je prilaz hotelu „Hilton”, nedaleko od  naše ali i američke ambasade.

U ovom trenutku, teško je sa sigurnošću reći kako će se završiti ova noć za Grčku koja je u totalnom haosu.Kažu da su ovo najveći neredi koji se pamte! Materijalna šteta je neprocenjiva, broj povređenih je još nemoguće predvideti.

Nameću se i pitanja poput ovog: ko su, u tolikom broju, ti mladi ljudi sa crnim kapuljačama koji tako ogorčeno jurišaju ne samo na policiju već i na svoj grad, svoje sugrađane?

Već dugo su, na ovaj ili onaj način, svakodnevna pojava u životu grčke prestonice, sastavni deo svih protesta i demonstracija kojima svojim prisustvomuvek dodaju element nasilja, paljevine, rušenja. Zvanično ih nazivaju anarhistima, nezadovoljnicima ekonomskom i socijalnom politikom vlade. Ostaju nekažnjeni iako je sigurno da bi mogli da budu bar privedeni. U međuvremenu, postaju previše opasni jer uništavaju sve pred sobom, jer ih je iz dana u dan sve veći broj, jer ostaje nejasno odakle im toliko „Molotovljevih koktela”, pripremljenih kamenica...

Teško da je u pitanju samo– slučajnost.