U Dohi novi praznik sporta

Od prelaska u novi vek, Arapsko poluostrvo je jedno od najrazvijenijih delova planete. Zahvaljujući ogromnom novcu i prirodnim resursima u ogromnim rezervama, države ovog regiona uspele su da, samostalno, pomere „planetarni reflektor” ka njima. Jedna od tih država je Katar, a jedan od njihovih „ventila” za „sticanje pažnje” je upravo sport i proslava istog. Jedna od manifestacija sa najvećom tradicijom u Dohi (glavnom gradu Katara) je upravo teniski turnir koji trenutno slavi 32 godine od osnivanja.

Ne samo što je jedan od najstarijih u regionu, već je i ove sezone prvi put unapređen u nivo 500. Prethodno, pobednik ATP turnira u Kataru zaradio bi 250 poena. Ovog puta, uz trofej „zlatnog sokola” dolazi i duplo veća bodovna nagrada, kao i novčana nagrada od skoro pola miliona evra.

Ovogodišnje takmičenje održava se pod specifičnim okolnostima. Ne samo da je u pitanju novi nivo dostignut na turu, već je doveden jedan od najboljih igračkih kadrova u istoriji postojanja. Ali, nije prava slika ona kakva je „na papiru”.

Prevashodno su učešće potvrdili Janik Siner, Karlos Alkaraz i Novak Đoković. Turnir u Kataru bio bi prvi u godini, ne računajući Grend slem u Australiji, da se tri najveće zvezde „belog sporta” sretnu i potencijalno direktno bore za titulu. Ipak, to se nije obistinilo. Prva „nesreća” za Katarce bila je presuda o doping slučaju Janika Sinera. Prvi reket sveta je prihvatio krivicu za dva pozitivna testa na zabranjenu supstancu Klostebol u martu 2024. godine. Italijan neće moći da se bavi tenisom od 9. februara do 4. maja. Možda je uspeo da izbegne povlačenje sa Slemova, ali je morao da otkaže svoje učešće u Dohi – prvi atribut otpao je pre nego što je turnir počeo.

Siner je bio prva domina koja je pala u Persijski zaliv. Ostali „veliki” teniseri se nisu dugo zadržali. Kao što je već poznato, Novak Đoković je ispao u prvom kolu dok je Karlos Alkaraz poklekao u četvrtfinalu. Tu je takođe posrnuo i Danil Medvedev, koji je morao da preda meč zbog problema sa stomačnim virusom.

Iako nije sve prošlo po njihovom planu, čelnici turnira nisu zabušavali u segmentu razonode. Karte su bile skoro pa rasprodate pre početka takmičenja. Sama činjenica da se toliko ekskluzivno društvo pojavljuje u Kataru bila je dovoljna motivacija fanovima da učine šta mogu da se domognu ulaznice za ovaj događaj. Verovatno su neki bili razočarani, ali su imali šta da vide čak i ako su njihovi miljenici rano ispali.

Doha je turnir koji već neko vreme pripada nivou 500, ali je tek sada dobio unapređenje. Uz kupljenu običnu kartu, fanovi „belog sporta” imali su priliku da posmatraju mečeve na četiri pomoćna terena na kojima su se održavali mečevi signl i dubl konkurencije. Glavni događaji igrali su se na centralnom terenu, omanjem stadionu unutar teniskog kompleksa koji prima do sedam hiljada gledalaca. Iako se plaćala posebna karta za pristup najatraktivnijim mečevima, publika je imala priliku da posmatra Đokovića i Međedovića iz najvišeg dela tribina.

Bilo je i svašta za videti, ne samo na tvrdoj podlozi. Iako se spektakl čuva za ceremoniju zatvaranja, teniseri su definitivno ostavili svoj pečat na ovaj turnir. Što se tiče fanova, bez ikakve sumnje najveću podršku imao je naš osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu. Gde god da se Đoković pojavi, tu su navijači željni da vide najboljeg ikada sa reketom u ruci. To nije bilo limitirano isključivo za teren. Gde god bi Novak mogao da se pojavi, tu je bio po koji fan sa teniskom lopticom i markerom u ruci, spreman za autogram našeg reprezentativca. A neretko je čovek u šetnji po kompleksu mogao čuti srpske reči iz usta nasumičnih prolaznika.

Čekali su ga gde god su stigli, neretko se skupljala i masa ispred medijskog centra, kada god je bilo šanse da Đoković dođe na pres konferenciju. Sem singla, veliku podršku imao je i na dubl mečevima koji su igrani na sporednim terenima. Mesta je bilo manje, ali je publika bila podjednako glasna čime je bilo jasno zašto srpski as često voli da učestvuje na ovom turniru.

Posle Novaka, najveću podršku imali su Italijani, čijih je navijača ubedljivo bilo najviše. Čak i u duelu našeg reprezentativca sa Beretinijem, njegova publika bila je na nivou sa Đokovićevom. Imali su oni dosta predstavnika, da Siner nije otkazao bilo bi ih pet. Skoro u svakom delu teniskog kompleksa mogao se čuti Italijanski jezik, a nisu se ustručavali ni da šalju poruke svojim miljenicima tokom meča.

Kada publika nije bila na tribinama teniskog terena, uglavnom se provodilo vreme po kompleksu, gde je bilo raznih formi razonode. Iako je prostor mali u poređenju sa većim turnirima, gledalac je mogao na razne načine da se upozna sa Katarskom teniskom kulturom.

Turnir u Dohi osnovan je 1993. godine, a publika je imala priliku da se upozna sa svim šampionima u istoriji takmičenja. Celo jedno platno bilo je posvećeno šampionima muške i ženske singl konkurencije. Srbija je ostavila svoj pečat na ovo takmičenje. Prvi šampion sa naših prostora bio je Nenad Zimonjić, koji je sa Rusom Mihailom Južnjim 2007. osvojio dubl turnir. Devet godina kasnije upisao se i Novak Đoković, a 2017. je i odbranio titulu.

Ovog puta nije uspeo da stavi svoj pečat na takmičenje. Svoje obaveze izmirio je već u drugom danu. Ipak, Hamad Međedović pokupio je simpatije svih u arapskoj državi, te bi bila greota da se ne pojavi u narednom izdanju.