У Дохи нови празник спорта

Од преласка у нови век, Арапско полуострво је једно од најразвијенијих делова планете. Захваљујући огромном новцу и природним ресурсима у огромним резервама, државе овог региона успеле су да, самостално, помере „планетарни рефлектор” ка њима. Једна од тих држава је Катар, а један од њихових „вентила” за „стицање пажње” је управо спорт и прослава истог. Једна од манифестација са највећом традицијом у Дохи (главном граду Катара) је управо тениски турнир који тренутно слави 32 године од оснивања.

Не само што је један од најстаријих у региону, већ је и ове сезоне први пут унапређен у ниво 500. Претходно, победник АТП турнира у Катару зарадио би 250 поена. Овог пута, уз трофеј „златног сокола” долази и дупло већа бодовна награда, као и новчана награда од скоро пола милиона евра.

Овогодишње такмичење одржава се под специфичним околностима. Не само да је у питању нови ниво достигнут на туру, већ је доведен један од најбољих играчких кадрова у историји постојања. Али, није права слика она каква је „на папиру”.

Превасходно су учешће потврдили Јаник Синер, Карлос Алкараз и Новак Ђоковић. Турнир у Катару био би први у години, не рачунајући Гренд слем у Аустралији, да се три највеће звезде „белог спорта” сретну и потенцијално директно боре за титулу. Ипак, то се није обистинило. Прва „несрећа” за Катарце била је пресуда о допинг случају Јаника Синера. Први рекет света је прихватио кривицу за два позитивна теста на забрањену супстанцу Клостебол у марту 2024. године. Италијан неће моћи да се бави тенисом од 9. фебруара до 4. маја. Можда је успео да избегне повлачење са Слемова, али је морао да откаже своје учешће у Дохи – први атрибут отпао је пре него што је турнир почео.

Синер је био прва домина која је пала у Персијски залив. Остали „велики” тенисери се нису дуго задржали. Као што је већ познато, Новак Ђоковић је испао у првом колу док је Карлос Алкараз поклекао у четвртфиналу. Ту је такође посрнуо и Данил Медведев, који је морао да преда меч због проблема са стомачним вирусом.

Иако није све прошло по њиховом плану, челници турнира нису забушавали у сегменту разоноде. Карте су биле скоро па распродате пре почетка такмичења. Сама чињеница да се толико ексклузивно друштво појављује у Катару била је довољна мотивација фановима да учине шта могу да се домогну улазнице за овај догађај. Вероватно су неки били разочарани, али су имали шта да виде чак и ако су њихови миљеници рано испали.

Доха је турнир који већ неко време припада нивоу 500, али је тек сада добио унапређење. Уз купљену обичну карту, фанови „белог спорта” имали су прилику да посматрају мечеве на четири помоћна терена на којима су се одржавали мечеви сигнл и дубл конкуренције. Главни догађаји играли су се на централном терену, омањем стадиону унутар тениског комплекса који прима до седам хиљада гледалаца. Иако се плаћала посебна карта за приступ најатрактивнијим мечевима, публика је имала прилику да посматра Ђоковића и Међедовића из највишег дела трибина.

Било је и свашта за видети, не само на тврдој подлози. Иако се спектакл чува за церемонију затварања, тенисери су дефинитивно оставили свој печат на овај турнир. Што се тиче фанова, без икакве сумње највећу подршку имао је наш освајач златне медаље на Олимпијским играма у Паризу. Где год да се Ђоковић појави, ту су навијачи жељни да виде најбољег икада са рекетом у руци. То није било лимитирано искључиво за терен. Где год би Новак могао да се појави, ту је био по који фан са тениском лоптицом и маркером у руци, спреман за аутограм нашег репрезентативца. А неретко је човек у шетњи по комплексу могао чути српске речи из уста насумичних пролазника.

Чекали су га где год су стигли, неретко се скупљала и маса испред медијског центра, када год је било шансе да Ђоковић дође на прес конференцију. Сем сингла, велику подршку имао је и на дубл мечевима који су играни на споредним теренима. Места је било мање, али је публика била подједнако гласна чиме је било јасно зашто српски ас често воли да учествује на овом турниру.

После Новака, највећу подршку имали су Италијани, чијих је навијача убедљиво било највише. Чак и у дуелу нашег репрезентативца са Беретинијем, његова публика била је на нивоу са Ђоковићевом. Имали су они доста представника, да Синер није отказао било би их пет. Скоро у сваком делу тениског комплекса могао се чути Италијански језик, а нису се устручавали ни да шаљу поруке својим миљеницима током меча.

Када публика није била на трибинама тениског терена, углавном се проводило време по комплексу, где је било разних форми разоноде. Иако је простор мали у поређењу са већим турнирима, гледалац је могао на разне начине да се упозна са Катарском тениском културом.

Турнир у Дохи основан је 1993. године, а публика је имала прилику да се упозна са свим шампионима у историји такмичења. Цело једно платно било је посвећено шампионима мушке и женске сингл конкуренције. Србија је оставила свој печат на ово такмичење. Први шампион са наших простора био је Ненад Зимоњић, који је са Русом Михаилом Јужњим 2007. освојио дубл турнир. Девет година касније уписао се и Новак Ђоковић, а 2017. је и одбранио титулу.

Овог пута није успео да стави свој печат на такмичење. Своје обавезе измирио је већ у другом дану. Ипак, Хамад Међедовић покупио је симпатије свих у арапској држави, те би била греота да се не појави у наредном издању.