Tramp i Putin protiv Zelenskog

Iznenađeni su samo oni koji nisu želeli da veruju da će Donald Tramp brutalno kažnjavati dojučerašnje saveznike i nagrađivati autokratu koji je, kao i on, pretnja demokratiji. Američki predsednik se brzo posvetio zaustavljanju rata na istoku Evrope, a njegov očekivano skori susret sa Vladimirom Putinom biće krešendo politike cinične proračunatosti koja će Rusiju nagraditi za agresiju, a Ukrajinu kazniti gubitkom teritorija i uvredljivo marginalizovati Evropljane.

Tramp se neko vreme oslanjao na tvrdu retoriku preteći Moskvi carinama i sankcijama ukoliko odbije pregovore, a onda se sve promenilo posle telefonskog razgovora sa Putinom 12. februara. Sekretar za odbranu Pit Hegset razvejao je sve nade Kijeva oko članstva u NATO, a želju da se Ukrajina vrati u granice pre 2014. nazvao je „nerealističnom”. Vašington je prihvatio platformu Kremlja da članstvo u NATO ne dolazi u obzir i da su pregovori mogući samo uz uvažavanje „realnosti na terenu”.

Priznanjem da Rusija ima „adute u ruci” – petinu ukrajinske teritorije koju je okupirala – Tramp omogućava Putinu da u pregovore uđe siguran da će zadržati deo onoga što je u ratu osvojio. Ambasador Rusije u UN to je već potvrdio: „Ukrajina je nepovratno izgubila ne samo Krim već i narodne republike Donjeck i Lugansk, kao i oblasti Hersona i Zaporožja koje su se pridružile Rusiji”, rekao je Vasilij Nabenzja.

Eruptivna tenzija najavljena govorom potpredsednika Džej Di Vensa na minhenskoj konferenciji o bezbednosti i produžena bilateralnim pregovorima šefova američke i ruske diplomatije u Rijadu, dostigla je vrhunac Trampovom izjavom da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „diktator”, da je odgovoran što su ruske trupe pre tri godine umarširale u njegovu zemlju i da je jedina stvar u kojoj je bio dobar njegova igra po taktovima Džoa Bajdena.

Kritičari iz Kijeva i evropski lideri tvrde da je Tramp ponudio Putinu ustupke i pre pregovora. Kakve bezbednosne garancije SAD Kijev može da očekuje dok Amerikanci i Rusi zajednički rade na političkoj eliminaciji Zelenskog koji nikada nije uživao simpatije Trampa, a Putinu je omraženi vođa režima koji bi trebalo „denacifikovati”?

Vašington i Moskva dovode u pitanje legitimitet vlasti Zelenskog kome je mandat istekao maja prošle godine, ali novi izbori nisu mogli da se održe zbog ratnog stanja. Tramp nipodaštavajuće izjavljuje da Zelenski nema više od četiri procenta podrške iako ispitivanja pokazuju da je ona oko 60 odsto. Ukrajinac uzvraća da Tramp živi u „balonu” ruskih dezinformacija.

Moskva ne krije da očekuje da Ukrajince u budućnosti predvodi nova ličnost – po mogućnosti naklonjena Kremlju – što je malo verovatno pošto je Putin invazijom i sistematskim razaranjima od Ukrajinaca napravio istinske neprijatelje. Niko blizak Moskvi nema šansu da postane predsednik.

Tramp i Putin su Zelenskog priključili na politički respirator. Slavljeni heroj bivše američke administracije broji svoje poslednje nedelje ili mesece. Još je u igri pa ponavlja da neće prihvatiti nikakav sporazum sklopljen njemu iza leđa. To kažu i Evropljani. Vašington tvrdi da će Kijev i Brisel biti uključeni u kasnije faze pregovora, ali oni ne veruju.

U toku je tektonski potres u odnosima prekoatlantskih saveznika. Tramp je odustao od politike kažnjavanja Moskve zbog agresije i više ga zanima da Ruse makar malo udalji od svog strateškog rivala Kine. Peking svakako ne ugrožava Putinov režim, ali Rusi potajno strahuju da Kinezi predstavljaju pretnju na dugi rok.

Vođen biznis interesima, Trampa istovremeno zanima ruska ponuda da američki naftaši nadoknade gubitak od 300 milijardi dolara izazvan sankcijama. „Postoje neverovatne prilike za partnerstvo sa Rusijom, geopolitičke i ekonomske”, izjavio je državni sekretar Marko Rubio.

Tramp zahteva da Kijev Amerikancima prepusti vlasništva nad polovinom svojih zaliha retkih metala i tako otplati uloženih 350 milijardi dolara – što je znatno više od realne pomoći u iznosu od 119 milijardi.

Kada je Zelenski rekao da mu treba vremena da prouči predlog, rečeno mu je da ima sat vremena da ga potpiše jer u suprotnom rizikuje dogovorene sastanke sa Vensom i Rubijom. Zelenski nije potpisao, u Minhenu se sastao sa Amerikancima, ali je svakako iznervirao Trampa.

Kijev je pokušavao da Trampa uveri da Ukrajina nije problem već da su prepreke u Kremlju, ali šef Bele kuće procenjuje da je Zelenski taj koji se opire i odbija kompromise kako bi se uspostavio „trajan mir”.

Tramp očekuje isto što traži od svojih saradnika u Vašingtonu i partnera po svetu: apsolutnu lojalnost i poslušnost. Zelenski treba da se pokori, onda može da ide.

Slično je i sa Evropljanima. Manje od mesec dana nakon što je položio zakletvu, Tramp ultimativno saopštava da više neće plaćati za očuvanje mira u Evropi i fokusira se na region Azije i Pacifika i na granicu prema Meksiku.

Tramp zahteva finansijsku disciplinu unutar NATO-a imajući u vidu da američki troškovi za odbranu iznose 968 milijardi dolara godišnje, dok sve evropske članice Alijanse izdvajaju 461 milijardu, manje i od Rusije. „Tramp neće dozvoliti nikome da od Ujka Sema pravi ’ujka naivčinu’”, kaže sekretar Hagset.

Nisu samo troškovi odbrane prepreka transatlantskom savezništvu kakvo je uspostavljeno posle kraja Drugog svetskog rata. Tramp unosi elemente ideološkog raskola. Provocira lidere liberalnih demokratija pružajući otvorenu podršku evropskim populističkim i nacionalističkim istomišljenicima. Šta drugo znači kada se potpredsednik Vens sastane sa liderkom krajnje desne Alternative za Nemačku? I to uoči izbora.

Putin do skora nije mogao da sanja o ovakvim poklonima. Predsednik za kojim je Međunarodni krivični sud raspisao poternicu zbog ratnih zločina, dobiće mir koji legalizuje ruska osvajanja i spektakularno ga iz duboke izolacije katapultira u vrh globalne politike.