Puca li Priština pod pritiskom Vašingtona

Odgovor na pitanje da li će Priština konačno krenuti u ispunjavanje svojih obaveza iz Briselskog dijaloga, najviše će zavisiti od odluke administracije predsednika SAD Donalda Trampa, hoće li se i u kojoj meri uključiti u dijalog Beograda i Prištine. Ukoliko na agendi u Vašingtonu ova tema ne bude dovoljno visoko kotirana, onda će problem u ovom delu Balkana biti prepušten EU, koja poslednjih godina nije imala zapaženije rezultate.

Dijalog Beograda i Prištine je posle svih jednostranih akcija premijera privremenih institucija na KiM Albina Kurtija u ćorsokaku, a bez jačeg međunarodnog angažmana nema napretka. Kada je reč o SAD, jasne kritike na račun premijera privremenih prištinskih institucija, više puta je uputio Ričard Grenel, pre svega poruku da Kurti laže da je blizak sa Amerikom i da je zapravo cela međunarodna zajednica protiv njega. Tramp je inače sredinom decembra 2024. imenovao Grenela za predsedničkog izaslanika za specijalne misije, ali mu je nedavno poverio dužnost privremenog izvršnog direktora Centra za izvođačke umetnosti „Džon F. Kenedi” u Vašingtonu.

Da će Grenel fokus zadržati na diplomatskim aktivnostima, pokazalo se i to što je pre nekoliko dana bio prisutan na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde sastao i sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem. Ministar spoljnih poslova Srbije tom prilikom je izjavio da je sa izaslanikom američkog predsednika imao sjajan sastanak. Đurić je naveo i da je Grenel „dosledno pokazivao duboko razumevanje Srbije i našeg regiona”. Za to vreme, Kurti je u intervjuu datom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji optužio izaslanika američkog predsednika da je od 2020. godine „veoma otvoreno” nastupao protiv njega.

Nakon izbornog poraza vladajućeg Samoopredeljenja i aktuelnog prištinskog režima, koji sada ne može samostalno da formira većinu, otvoreno je pitanje ko će ubuduće činiti vladu, a samim tim kako bi to moglo da utiče na dijalog. Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić kaže da za nas nije presudno ko će u Prištini sedeti i biti u poziciji da napravi iskorak sa mrtve tačke, već da se postavlja se pitanje političke volje koje nije bilo u prethodnom periodu, kao i pitanje tehnokratskog pristupa posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i njegove uloge koja je marginalizovana.

„Da je zaista međunarodna zajednica želela, uprkos pozivima Prištini da ispoštuje ono na šta se i obavezala pre punih 12 godina, smatram da bismo imali formiranu ZSO. Nova američka administracija promeniće mnogo toga na Kosovu i Metohiji. U vreme režima Albina Kurtija sledom teških okolnosti i loših geopolitičkih prilika po nas, bili smo žrtve raznih međunarodnih interesa. Oni su se preplitali nad lošim položajem srpskog naroda u delu naše teritorije, čiji status je trebalo da bude primer za ostvarenje upravo spoljnih interesa”, kaže Danijela Nikolić.

A politički analitičar Srđan Graovac za „Politiku” kaže da je i više nego siguran da će Grenel imati nemali uticaj na sve što će se događati u odnosu SAD prema Kosovu i Metohiji iako možda zvanično neće biti uključen u razgovore. Navodi da je pitanje samo da li će se Grenel ubuduće direktno baviti ovim regionom ili će to raditi posredno, ali da svakako ima razloge za tako nešto.

„Ono što će biti prioritet američke administracije je da se isposluje neka vrsta sporazuma između Srba i Albanaca. To bi svakako predsedniku SAD Donaldu Trampu bilo neka vrsta sredstva kojim će on moći da ukazuje da je postigao određene diplomatske rezultate u jednom delu sveta i to baš u Evropi. Ako do toga dođe, moći će da kaže da je – eto, Evropska unija imala godine i godine da nešto uradi i da nije uspela da pregovore pomeri s mrtve tačke, a SAD su uspele da reše problem. Time će samo pojačati svoj imidž državnika koji ume da rešava probleme. Zato verujem da ko god bude bio u američkoj administraciji, pritisak će biti takav da se pitanje Kosova i Metohije, ali i samog dijaloga Beograda i Prištine konačno reši i unapređuje. Tražiće se na obe strane oni koji su spremni za razgovore, a to nikako nije Albin Kurti, čija cela politička agenda počiva na tome da da je protiv dijaloga i da mu je jedini cilj ’velika Albanija’”, ističe Srđan Graovac.

Koliko god neko bio skeptičan, Amerika, ukoliko želi da postigne neki rezultat, sigurno neće dići ruke od ovog regiona i neće dozvoliti da neko opstruira pregovore, pa čak i ako Albin Kurti, čije je Samoopredeljenje osvojilo najviše glasova na februarskim izborima, ostane premijer privremenih prištinskih institucija. Sporazumi u vezi sa ZSO zaključivani su 2013. i 2015. godine. Sporazum između Prištine i Beograda postignut u Briselu 2013. ratifikovan je i u kosovskoj skupštini, ali nijedna pokrajinska vlast nije ga sprovela. Šta kažu oni koji su bili garant tog sporazuma?

Diplomatski krugovi iz Brisela navode da će za novu kosmetsku vladu ključan zadatak biti nastavak dijaloga Beograda i Prištine i u okviru njega i formiranje zajednice srpskih opština. U sedištu EU su svesni da ukoliko se unutrašnje tenzije na Kosovu i Metohiji ne reše na politički način, kriza bi se mogla preliti pre svega na Severnu Makedoniju i Albaniju. A Srbi u pokrajini mogli bi da imaju još više problema, što sve zajedno vodi u ozbiljnu destabilizaciju prema scenariju koji je pokušao da primeni Kurti.

„Samoopredeljenje ne može samostalno da formira vladu, a s druge strane ostale albanske partije ne žele da prave koaliciju s njima. To je recept da se tenzije nastavljaju i produbljuju. Pogotovo ako Kurti ostane pri svom čvrstom stavu da ni pod kakvim uslovima neće razgovarati o formiranju ZSO i uz to, uspe da sastavi vladu. Brisel će imati agendu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i to će sigurno biti uslov za svaku vladu. Imam utisak da se, nažalost, neće ići ka normalizaciji, već ka radikalizaciji političke scene zbog čega će, pre svega, Kosovo biti na gubitku”, upozorava briselski diplomata koji nije hteo da ga imenujemo.

I karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je sazrelo uverenje među zapadnim silama da nije moguć nastavak dijaloga u suštinskom smislu ukoliko tema ne bude ZSO. Za „Politiku” kaže da će nova vlada u Prištini, ko god je bude činio, pod pritiskom Zapada, morati da ovu temu stavi na dnevni red. Ističe da dijalog Beograda i Prištine jedino može imati smisla, ako se prvo sprovedu dogovori od ranije i formira zajednica srpskih opština i upozorava da obnova dijaloga zavisi od međunarodne zajednice.

„Ta tema će biti na dnevnom redu kada bude nastavljen dijalog u suštinskom smislu. Promene u Vašingtonu idu u prilog tome, jer su Grenelove izjave pre izbora imale uticaja na izborni rezultat na Kosmetu. Glavna promena stava je da nastavak dijaloga dve strane moguće samo ukoliko ZSO bude na dnevnom redu, ali treba imati u vidu da naš stav o zajednici i onih na Zapadu nije identičan. Njihov polazni stav je da je ZSO deo političkog sistema ’nezavisne države Kosovo’. Naš stav je da je Zajednica prethodno pitanje i uslov za normalizaciju i opstanak srpskog naroda i da je pitanje statusa KiM tema za kasnije i vezana je za formiranje ZSO. Zapad računa da ZSO bude ustupak srpskoj strani i uslov za međusobno priznanje, a mi imamo drugačiji stav”, kaže Zoran Milivojević.

Dodaje da je u proteklom periodu Priština celu stvar postavljala tako da prvo treba Srbija da prizna de fakto Kosovo, pa da onda kao deo bilateralnih odnosa i normalizacije na tom planu rešava i pitanje zajednice srpskih opština i sva druga otvorena pitanja koja su vezana za normalizaciju. „Za Srbiju je to neprihvatljivo, za Srbiju je ZSO prethodno pitanje, ranije preuzeta obaveza”, kaže Milivojević i dodaje da je jedino dobra stvar što to i na Zapadu prepoznaju. Naglasio je da je ZSO formula koja obezbeđuje koliko-toliko normalizaciju na terenu. „Sve dok ne dođe do pomaka neće imati smisla obnavljati dijalog. Takođe, pre svega toga mora da se smiri stanje na terenu, da se ljudi osećaju koliko-toliko bezbedno, jer o kakvom dijalogu možemo da pričamo kada su ljudi u strahu i ne mogu da funkcionišu normalno”, upozorava Zoran Milivojević.

Na održavanju tenzija lider Samoopredeljenja Kurti je intenzivno radio i u izbornoj kampanji, pa je tako obećao da sa njim kao premijerom neće biti ZSO. Iako su se iz redova pojedinih albanskih opozicionih stranaka tokom predizborne kampanje mogli čuti stavovi da evropski nacrt statuta ZSO treba da bude podnet tzv. ustavnom sudu na ocenu, pitanje je da li bi ove partije, ako posle 9. februara budu deo vlade, zaista napravile takav korak. Objektivno gledano, nijednoj albanskoj stranci, zbog reakcija same albanske javnosti, neće biti lako da osnuje ZSO, i zbog toga je upitno da li će za to postojati stvarna politička volja.

Srđan Graovac pak smatra da je, uzevši u obzir globalne promene koje se dešavaju, pre svega dolazak Donalda Trampa i činjenicu da će se sve to odraziti ne samo na SAD već i na celu Evropu, nemoguće očekivati da albanske političke strukture neće pokušati tome da se prilagode. Navodi da u albanskoj javnosti postoji nedvosmislen stav, a to je da oni moraju da budu lojalni Americi i Zapadu i da se to nikako ne sme dovesti u pitanje.

„Neko ko je iz te matrice donekle iskakao bio je Kurti i to ga je dovelo do ozbiljne konfrontacije sa Grenelom i nije tajna da je on i ranije imao problema sa američkom administracijom, jer nije pokazivao kooperativnost po pitanju stavova SAD. Kada sve to uzmemo u obzir, kao i rezultate pokrajinskih izbora, onda je i više nego jasno da postoje samo dve opcije – ili će Kurti pokazati visok stepen kooperativnosti i formirati vladu koja će biti spremna da ide putem realizacije zajednice srpskih opština ili će biti obrazovana izvršna vlast bez Samoopredeljenja koja će opet biti spremna da krene putem dijaloga s Beogradom i realizacije svih tačaka Briselskog sporazuma”, kaže Graovac. Dodaje da je njegovo mišljenje da Kurti zaista neće prihvatiti da počne sa formiranjem ZSO i da će u tome istrajati po cenu da ne formira vlast.

„U tom slučaju će krenuti putem pokušaja da ojača svoj ozbiljno narušeni autoritet kod Albanaca kroz stare metode koje je svojevremeno koristio kao što su demonstracije, blokade i bacanje suzavca u skupštini. U južnoj srpskoj pokrajini očekujem period izrazite političke nestabilnosti, ali poznajući Albance i njihov mentalitet, njihovu inteligenciju, ekonomsku elitu, oni će pre ići putem formiranja nove vlade koja će raditi u skladu sa interesima SAD, jer je reč o državi koja za njih, nesumnjivo, ima najveći autoritet”, kaže Graovac. Dodaje da će Kurti još jedan period da krcka podršku koju ima iz Berlina i Londona, ali na „dugom štapu” i da taj autoritet u odnosu na američki, dugoročno ne znači mnogo.

Rezultati izbora na KiM odgovaraju SAD, mogu da oslabe Kurtija

Zoran Milivojević, rezimirajući rezultate nedavnih pokrajinskih izbora, navodi tri moguća scenarija. „Rezultati ovih izbora odgovaraju i Vašingtonu u smislu da oslabe Kurtija kao remetilački faktor i da druge političke opcije kreiraju vladu i sprovode sve što je ranije dogovoreno. Zapad će vršiti pritisak na DPK, DSK i Alijansu da uz pomoć stranaka nacionalnih zajednica formiraju koalicionu vladu, a to znači i uključenje Srpske liste. U tom smislu bi se odstranila ekstremna Kurtijeva politika i na dnevnom redu bi se našlo formiranje ZSO i nastavak dijaloga koji bi dovelo do normalizacije odnosa. Ukoliko ne mogu da se slože opozicione stranke, onda bi najverovatnije bila formirana neka vlada sa Kurtijem, ali bi tada njemu bile vezane ruke. Novi izbori ne bi odgovarali Kurtiju jer je evidentno da njemu pada rejting”, navodi Milivojević i podseća na izbornu kampanju.

DPK i ABK bliži prihvatanju zahteva sa Zapada

Kosovski politički analitičari, bez obzira na izjave tokom kampanje, ističu da je teško pretpostaviti da će bilo koja koalicija ili politička partija pristati tako lako na sve ono što traže EU i međunarodna zajednica u vezi sa ZSO. Bez obzira na sve to, niko se nije usudio da ovo pitanje stavlja na dnevni red. Ko god činio vladu, teško da će bez ozbiljnog pritiska SAD preduzeti nešto brzo i odlučno u tom pravcu, jer bi to bilo političko samoubistvo. Postoje dve političke opcije koje su u kampanji nagovestile da bi mogle podneti tekst nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu, a to su Haradinajeva stranka, Alijansa za budućnost Kosova (ABK) i bivša stranka Hašima Tačija Demokratska partija Kosova.

Oni, međutim, kažu da je to nešto na šta se obavezao Kurti i na čemu insistiraju američki i evropski partneri, tako da niko ne govori o suštinskoj potrebi da se to sprovede zarad trajnog mira i razumevanja između srpske i albanske zajednice, nego kao neko moranje i uslov zapadnih partnera. Sa druge strane, postoje i političke opcije koje ne žele da uđu u bilo kakvu vrstu priče o ZSO, smatrajući da će ukoliko pokažu mekši stav, time dati vetar u leđa Samoopredeljenju. Kurtijev pokret je svakako kontaminirao i zloupotrebio temu zajednice srpskih opština, predstavljajući je kao pitanje koje se tiče bezbednosti građana, kao veoma negativnu stvar za tzv. Kosovo i njegov „suverenitet”.