Odgovornost i kazna

Može da priča ko šta hoće, ali borba protiv korupcije zaista je uzela ozbiljan zamah. Besmisleno je osvrtati se na dežurne kritizere kojima nikada ništa nije po volji i koji su navikli da sa strane dobacuju šta god da se uradi, tako da na kritike tipa „zašto baš sada” ili „zašto se čekalo zeleno svetlo” nema smisla osvrtati se. 
Posebno je tužno kada neki kvazianalitičari, koji, uzgred budi rečeno, nisu pravnici, piskaraju ili komentarišu po televizijama kako su to tobože stari predmeti, a da ove nove niko neće da otvara. Ti ljudi pojma nemaju ni kako se odvija krivični postupak, niti da postoje predistražne radnje, prikupljanje obaveštenja, dokazne građe, pa tek kada se sve to prikupi i ostvari osnovana sumnja da je došlo do izvršenja krivičnog dela tada se pristupa privođenju. Sve to može i godinama da potraje, jer su u principu koruptivna krivična dela nešto što se najteže dokazuje. 
Pišem ovo, jer sam nedavno slušao jednog nazovianalitičara koji traži da se hapsi na osnovu novinskih tekstova, jer, Bože moj, u medijima je nešto pisalo. Najgore je što takvi izazivaju ozbiljno podizanje nervoze kod naroda, pričajući koješta, da država ništa ne radi. No, kada se krene sa privođenjima, isti ti analitičari su odmah u svim medijima prisutni da nam kažu kako se hapse drugorazredna lica, da je to sve odavno zastarelo, da tako vlast štiti ne znam koga, a samo u ovih deset dana privedeno je 147 lica. Oprostite, kada se to do sada dogodilo? Da li ste svesni, gospodo kritizeri, kolika je vaša površnost u onome što iznosite? Istini za volju, moja kritika usmerena je ka tome što je pun doprinos do sada samo pružilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, tj. njegovo koruptivno odeljenje, te se višem javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću mora odati priznanje za dosadašnji rad. Najviše ga osporavaju, svakodnevno trpi udare, ali on radi i rezultati su iza njega. Ostala tužilaštva koja imaju koruptivna odeljenja, poput niškog (nešto je počelo da radi), novosadskog i kragujevačkog sa odeljenjem u Kraljevu, kao da pomalo spavaju. Spava i Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje jedino ima ovlašćenje da procesuira ministre i funkcionere koje je vlada postavila. No, nadamo se svi da će se i oni prenuti iz sna i da će krenuti da intezivno rade. 
Aktuelna borba protiv korupcije je višestruko važna, ali ključno je to što je ona uterala priličan strah kod mnogih funkcionera i to se da primetiti. Krećem se u takvim krugovima i čujem razne priče da više nema ništa da se završava na poziv, da državni funkcioneri izbegavaju da prime nekog u kancelariju mimo protokola zakazivanja sastanka, da se za svaki sastanak vodi službena beleška, itd. Shvataju polako da će kad-tad ako urade nešto loše proći baš kao ovi što sada sede u istražnim ćelijama. 
Sve jednog dana dođe na naplatu i to je ubedljivo najveći rezultat ove borbe protiv korupcije. Same kazne koje će trenutno uhapšeni dobiti, ako ih dobiju, nisu čak ni toliko važne. Dok se do izricanja pravosnažne sankcije dođe, proći će godine. No, sam boravak u pritvoru, zatim kasnije čitav proces maltretiranja po sudovima daleko su gori od same sankcije. Iz beskrajnih razgovora sa klijentima koje sam branio, uvek su mi govorili da im je sam proces teži nego kazna, jer trajanje procesa zapravo ubije čoveka. Dešavalo se koliko hoćete puta da posle deset godina čitavog procesa dođe i do oslobađajuće presude, ali ti ljudi na kraju takvog postupka više nisu ni za šta. Bog je zaboravio na njih, a to je za njih najveća moguća kazna, neretko gora i od samog zatvora. 
Otuda je aktuelna borba proizvela ozbiljan efekat, jer hapsi se bez pardona i niko nije pošteđen, a to samo znači da će uhapšeni imati godine i godine procesa ispred sebe koji će im biti zapravo najgora moguća kazna. To je ono što tzv. analitičari i dežurni kritizeri nikako ne razumeju.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista