Beli balet „Labudovo jezero” u Beogradu

Beli balet u četiri čina „Labudovo jezero” za koji je muziku pisao slavni Petar Iljič Čajkovski između 1875. – 1876. godine,  jedan je od najpoznatijih i najizvođenijih baleta u svetu tokom 19. i 20. veka. Slava ovog baletskog dela nastavlja se i u 21. veku.  Beogradska publika imaće priliku  9. i 10. marta na sceni MTS Dvorane da uživa u magiji ovog dela, a u izvođenju čuvenog Ukrajinskog klasičnog baleta. Reč je o baletskoj trupi čija je misija da ujedini umetnike iz celog sveta i da publici predstavi najraskošnije i najzahtevnije baletske tačke velikih umetnika.

Pred beogradskom publikom nastupiće dvoje vrhunskih solista, koji su laureati i dobitnici nagrada na mnogobrojnim svetskim takmičenjima. U roli mlade Odete će nastupiti Karina Šatkovska, a ulogu princa Sigfrida će dočarati Aleksis  Tutunik. 

Karyna Šatkovska je primabalerina Harkov Nacionalne Opere, a kao solista gost je baletskih trupa iz Ukrajine, Amerike, Norveške, Italije. Iza sebe ima više od hiljadu igranja u preko 25 zemalja, a pored „Labudovog jezera” ostvarila je zapažene uloge u mnogim popularnim baletskim predstavama na najvećim baletskim scenama. 

Aleksis Tutunik nagrađivani je baletski igrač i nosilac ukrajinskog Ordena za umetnost. Kao prvi solista, osim u „Labudovom jezeru”, nastupa i u baletima „Žizela”, „Uspavana lepotica”, „Spartak”, „Korsar” i mnogim drugim. Pored klasičnog, daroviti Aleksis Tutunik je profesionalni igrač modernog baleta, tako je nastupao i u delima savremenih koreografa, a istaknut je i u svom edukativnom radu.

„Labudovo jezero“ jedan je od retkih baleta koji je poznat gotovo svima, a ne samo pasioniranim ljubiteljima baletske umetnosti. Ovo delo čuvenog ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog je klasik koji ne poznaje granice i koji je za 148 godina postojanja dokazao da je umetnost most koji spaja nacije i kulture na svim meridijanima.

„Labudovo jezero” jedan je od prvih baleta koje je simfonijski kompozitor ikada stvorio, a zasnovan je na komadu koji je autor napisao da zabavi svoje nećake. Savremenici Čajkovskog u svojim sećanjima beležili su su da je ovaj ruski umetnik bio posebno zainteresovan za životnu priču bavarskog kralja Ludviga Drugog, čiji život je, navodno bio obeležen znakom Labuda i mogao je da bude prototil princa sanjalice Zigfrida. 

Majstor baleta Marius Petipa i koreograf Lev Ivanov režirali su najpoznatiju verziju baleta, nedugo posle smrti kompozitora. Čajkovski, koji je umro 1893. nije saznao koliki će uspeh ovaj balet postići. Prvo izvođenje u Boljšoj teatru u Moskvi nije bilo najbolje prihvaćeno od publike, a sam kompozitor video ga je kao „ponižavajuće razočaranje”. Iako premijera nije dobro prošla, balet se održao na repertoaru tog teatra do 1883. sa 41 izvođenjem. Tek 1895., pod komandom Ivanova i Petipija, balet je prepoznat kao pravi trijumf. To izvođenje postalo je daleko popularnije, pa se većina današnjih izvođenja „Labudovog jezera” oslanja na njega.

Balet u postavci Ivanova i Petipija je dugi niz godina važio za vizit-kartu Sovjetskog Saveza, a gotovo svaki lider koji je dolazio iz inostranstva obavezno je imao organizovan odlazak u Boljšoj teatar, na čijoj se sceni prikazivalo „Labudovo jezero“. Umetnici koji su učestvovali u baletu sa ponosom su isticali da je ovo remek-delo ponos čitave nacije. Scena iz baleta bila je prikazana čak i na poštankim markama koje su puštene u opticaj 1993. godine, u čast 175. godišnjice rođenja Marijusa Petipija.