Tenzija zbog rezanja plata prosvetarima

Tenzija raste u prosvetnim redovima dok se iščekuje da li će nadležni verifikovati obračunate zarade za prethodni mesec, s kojim obrazloženjem i za koliko će biti umanjene februarske plate zaposlenih u školama u štrajku ili obustavi nastave, ili uopšte neće biti isplaćene. Prvi deo plate za februar, u školama čiji su obračuni verifikovani, nastavnici očekuju da će dobiti danas. Iako Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (PKU) propisuje da se „plata isplaćuje u dva dela, i to prvi deo do petog, a drugi do 20. u narednom mesecu” zaposleni u prosveti razjašnjavaju da to znači da su škole dužne da najkasnije do ovih preciziranih rokova pošalju obračune plata na verifikaciju, a da potom počinje isplata zarada koje uglavnom stižu 6. i 21. u mesecu.

– Juče je bio poslednji dan da se predaju obračuni februarskih plata za verifikaciju. Nekad se desi da to odmah prođe, da i isplata bude istog dana, ali uglavnom bude dan kasnije. I ja sam predao obračun poslednjeg dana u predviđenom roku jer sam morao sve da isproveravam da slučajno nekoga ne oštetim – pojašnjavao je za „Politiku” Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu, i dok smo razgovarali stigla mu je potvrda – „prošla je plata”, dakle verifikovan je njegov obračun, za koji smatra da je najrealniji u datim okolnostima.

Napominje da je model za koji se opredelio prilikom obračunavanja zarada u okolnostima u kojima neki nastavnici drže nastavu a neki ne, primenjiv i kada škola radi sasvim uobičajeno i neometano. – Obračunavanje sam rešio tako što na osnovu evidencije koju vodim mogu da branim umanjenje zarada za časove nastave koji nisu održani sa učenicima ili su održani u trajanju od 30 minuta. Imam kolege koje su držale časove 45 minuta, one koji su držali skraćene časove, i one koji su neki dan držali časove a neki nisu, zato se i obračun odužio u ovim specifičnim okolnostima. Imamo nastavnike kojima je norma 18, 20, 24, 26 ili 28 časova u zavisnosti od predmeta koje predaju. Na primer 18 časova je norma nastavnika matematike ili srpskog jezika. Većini profesora norma je 20 časova, 24 je za blok nastavu, a 26 i 28 za praktičnu nastavu, i to su sve redovni časovi nastave sa učenicima za koje ako nisu održani ili su bili skraćeni i zarada nastavnika je u skladu sa tim umanjena. Sve preostale časove rada nastavnika do ukupne četvrdesetočasovne radne nedelje nisam imao osnova da diram, jer ne mogu da dokažem da li su radili ili nisu. U taj ostatak časova, recimo, može da se računa da je profesor uradio pripremu za čas, ali je odlučio da taj čas ne održi kad je došao u školu – objasnio je Saković.

Budući da su direktori iz školske uprave dobili svojevrsno rešenje s obrazloženjem, protumačeno kao ugledni šablon za ujednačeno postupanje prilikom obračuna februarskih plata za svakog zaposlenog ponaosob, pitali smo našeg sagovornika da li je to deo prakse. I nadležne u Ministarstvu prosvete pitali smo da pojasne da li je uobičajeno da se unapred pišu rešenja za obračun zarade. Nismo dobili odgovor prosvetnog vrha.

– Radnici dobijaju rešenje u septembru mesecu posle sednice školskog odbora i to je jedino rešenje koje dobijaju u toku školske godine, izuzev ukoliko im se promeni procenat angažovanja, tada se izdaje aneks rešenja. Kao direktor dajem nalog sekretaru škole i dajem nalog računovodstvu škole o broju sati na osnovu evidencije rada nastavnika za obračun zarada. Nisam radio nikakva rešenja za februar. Kažem, rešenje se daje na početku školske godine i eventualno u toku godine aneks, ne izdaju se rešenja za svaki mesec – uverava Saković.

Ima li osnova da se u obračunu navede da neki nastavnici koji su u obustavi nisu imali nijedan radni sat u februaru?

– Ako nastavnik ima 20 časova nastave koje nije održao, ima onih drugih 20 u četvrdesetočasovnoj radnoj nedelji, to su priprema, sednice, vannastavne aktivnosti... O tome sam vodio računa. Po modelu koji sam napravio, nastavnici mogu da prime bar pola plate iako uopšte nisu držali nastavu u februaru, čak i više jer je bilo i neradnih dana praznika koji se svima računaju. To jeste najrealnije, a ispostavlja se da je najpovoljnije za nastavnike, ali ja sam se vodio time da model obračuna zarada bude najpravedniji i da ako eventualno dođe do tužbi mogu da branim to što sam uradio, jer o svemu imam službene beleške. I nastavnici koji ne drže nastavu dolaze na radno mesto. Propisi nalažu da ako zaposleni ne dolazi na radno mesto tri dana i to ne pravda, sledi raskid radnog odnosa, ali naši nastavnici su tu, na radnom mestu. Naravno, njihov posao nije da sede u zbornici kao što posao novinara nije da samo sedi u redakciji. Ali i kad je normalna situacija ja nemam uvid u to da li su nastavnici obavili deo posla koji ne znači samo neposrednu nastavu u učionici i u tom smislu ja im ne mogu ništa – poentira Saković.

Ako februarske plate budu drastično umanjene ili uopšte ne stignu nastavnicima koji istrajno bojkotuju nastavu, to s jedne strane može da rasplamsa nezadovoljstvo i bunt, a sa druge može biti delotvoran „protivpožarni” manevar kojim će se ugušiti protest. Sporni obračuni zarada mogu da budu i razlog tužbi protiv direktora škola koji su u krajnjoj liniji odgovorni za sve što se pod školskim krovom događa, pa i za plate. Pravdu na sudu mogu da traže i nastavnici u obustavi koji smatraju da se upravo protivzakonito umanjuju njihova primanja, pa i oni koji nisu u obustavi ali nemaju kome da predaju, jer đaci u blokadi ne dolaze na časove, a zato će njihovim nastavnicima zarada biti umanjena čak i ako baš ništa nezakonito nisu uradili i nisu pobornici ni učesnici prekida nastavnog procesa u znak pobune dela prosvetnog esnafa.

NSPRS najavio tužbe i krivične prijave zbog umanjenja zarada

Ukoliko zarade zaposlenih u školama budu umanjene, a da to nije posledica zakonito sprovedenih i pravnosnažno okončanih disciplinskih postupaka protiv svakog zaposlenog pojedinačno kojem se umanjuje zarada, tužbe i krivične prijave protiv odgovornih za to, kako je najavio, podnosiće Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS). – Ne postoji zakonski osnov da se zaposlenima u obustavi rada zbog ugrožene bezbednosti umanji ili ne isplati zarada. Na njih ne može da se primenjuje Zakon o štrajku jer oni i nisu u štrajku. Kada zaposleni odbije da radi na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, on je dužan da odmah obavesti inspekciju rada. Nijedan direktor škole nije postupio na taj način, čime su potvrdili da je obustava rada zaposlenih opravdana – tvrde iz NSPRS-a.