Kur­ti po­ja­ča­va sud­ski pro­gon srp­skog na­ro­da

Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca – Su­đe­nje Mi­lo­ra­du Đo­ko­vi­ću iz Vi­to­mi­ri­ce kod Pe­ći, ko­jeg spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo tzv. Ko­so­va te­re­ti za na­vod­ni rat­ni zlo­čin po­či­njen u Ozdri­mu, se­lu u peć­koj op­šti­ni, 1998. i 1999. go­di­ne, na­sta­vlje­no je ju­če u Osnov­nom su­du u Pri­šti­ni, u ode­lje­nju za te­ška kri­vič­na de­la. Đo­ko­vić je sa­mo je­dan od Sr­ba ko­ji su uhap­še­ni 20 i vi­še go­di­na po­sle rat­nih su­ko­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji iako su pre to­ga ne­sme­ta­no do­la­zi­li u svo­ja me­sta, bez pro­ble­ma pro­la­ze­ći kon­tro­lu tzv. ko­sov­ske po­li­ci­je na pre­la­zi­ma Ja­ri­nje, Br­njak, Mer­da­re, gde su uglav­nom svi hap­še­ni. Do hap­še­nja u ju­nu 2022. Đo­ko­vić je bio je­di­ni Sr­bin ko­ji je ži­veo u ovom me­stu oda­kle je i on, kao i vi­še hi­lja­da Sr­ba pro­te­ran sa svog og­nji­šta u ju­nu 1999. ili u mar­tov­skom po­gro­mu 2004. go­di­ne.

Sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre hap­še­nja, Đo­ko­vić je za­po­čeo pro­ces sa lo­kal­nim vla­sti­ma u Pe­ći oko pla­ca, ko­ji je svo­je­vre­me­no do­bio od op­šti­ne i gde je sa­gra­dio ku­ću. Iako je do­ne­ta pra­vo­sna­žna od­lu­ka su­da, ku­ća ni­ka­da ni­je po­no­vo upi­sa­na na Đo­ko­vi­će­vo ime. U za­tvo­ru je ovaj Sr­bin, po­vrat­nik u svo­je rod­no me­sto, tek po hap­še­nju sa­znao da mu je ku­ća sru­še­na. Na pr­vom ro­či­štu se iz­ja­snio da ni­je kriv za de­la ko­ja mu spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo Ko­so­va sta­vlja na te­ret, a re­a­go­va­la je ta­da i Kan­ce­la­ri­ja za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju gde su sa­op­šti­li da su „op­tu­žni­ce za na­vod­ne rat­ne zlo­či­ne go­di­na­ma in­stru­ment ko­jim se vr­ši op­struk­ci­ja po­vrat­ka ra­se­lje­nih Sr­ba, a uzur­pa­to­ri­ma srp­ske imo­vi­ne pru­ža otvo­re­na in­sti­tu­ci­o­nal­na po­dr­ška”.

Po istom mo­de­lu, ka­ko bi za­stra­ši­li i osta­le srp­ske po­vrat­ni­ke, u av­gu­stu 2023. go­di­ne uhap­šen je Žar­ko Za­rić iz po­vrat­nič­kog se­la Lju­bo­žda u op­šti­ni Is­tok, a i nje­mu je tu­ži­la­štvo Ko­so­va na te­ret sta­vi­lo na­vod­ni rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva po­či­njen u pe­ri­o­du od 1998. do 1999. go­di­ne. Za­rić je dve go­di­ne pre hap­še­nja pri­vo­đen u po­li­cij­sku sta­ni­cu u Is­to­ku, ali je po­sle vi­še sa­ti za­dr­ža­va­nja pu­šten, jer se na­vo­di ka­ko je u pi­ta­nju bi­la „gre­ška”.

Za­rić je kao i Mi­lo­rad Đo­ko­vić, ali i kao de­se­ti­ne Sr­ba ko­je te­re­ti ko­sov­sko tu­ži­la­štvo u za­tvo­ru vi­so­kog ri­zi­ka u se­lu Gr­do­vac kod Po­du­je­va, a ka­ko za „Po­li­ti­ku” ka­že oso­ba ko­ja je do­bro upo­zna­ta sa si­tu­a­ci­jom ovog Sr­bi­na u za­tvo­ru, Za­rić je „od ona­kvog čo­ve­ka po­stao sen­ka”. Vi­še pu­ta su ka­me­ni­ca­ma raz­bi­ja­na sta­kla na nje­go­voj ku­ći, is­pi­si­va­ni gra­fi­ti „UČK”, ali to, ka­ko nam je ta­da re­kao, ni­jed­nog mo­men­ta ni­je do­ve­lo u pi­ta­nje nje­gov op­sta­nak. U raz­ma­ku od ne­ko­li­ko da­na, po istom mo­de­lu je uhap­šen i Mo­mir Pan­tić, na pre­la­zu Mer­da­re, ko­ji je od za­vr­šet­ka rat­nih su­ko­ba stal­no do­la­zio u rod­ni Is­tok. U da­nu hap­še­nja, tre­ba­lo je da pre­u­zme do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa pi­ta­njem svo­je imo­vi­ne u Is­to­ku, ali je ume­sto to­ga uhap­šen i od­ve­den u Pri­šti­nu, a on­da u za­tvor vi­so­kog ri­zi­ka, gde se i po­sle dve go­di­ne na­la­zi.

Da se Sr­bi hap­se i po­sle vi­še od 20 go­di­na, slu­čaj je i Sla­đa­na Traj­ko­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg in­te­gri­sa­nog po­li­caj­ca iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, in­ter­no ra­se­lje­nog li­ca iz Vu­či­tr­na, Zo­ra­na Ko­sti­ća iz Pri­luž­ja, jed­nog od naj­ve­ćih do­ma­ći­na ne sa­mo u ovoj srp­skoj „en­kla­vi” u op­šti­ni Vu­či­trn već i pri­vred­ni­ka na ce­lom Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ka­da su u pi­ta­nju Sr­bi, ali i Dra­ga­na Mi­lo­vi­ća, ro­dom iz Pri­šti­ne ko­ji se po­sle ra­ta sku­ćio u Zve­ča­nu. Svi oni se te­re­te za na­vod­ni rat­ni zlo­čin, iako su na su­du ka­za­li da ni­su kri­vi, kao i da ne bi ži­ve­li u me­sti­ma gde su „pod stal­nom pret­njom ko­sov­ske po­li­ci­je”. Advo­kat Pre­drag Milj­ko­vić, ko­ji za­stu­pa Ko­sti­ća, ka­zao je za naš list da je sa Mi­lo­šem De­le­vi­ćem, ko­ji za­stu­pa Mi­lo­vi­ća, pod­neo ob­je­di­nje­ni zah­tev za pu­šta­nje i od­bra­nu sa slo­bo­de, uz ka­u­ci­ju, a „na su­du je da po pre­po­ru­ci tu­ži­la­štva do­ne­se od­lu­ku”. Na­vo­di i da su zah­tev upu­ti­li po­sle ro­či­šta gde se čak če­tvo­ri­ca sve­do­ka tu­ži­la­štva ni­su po­ja­vi­la, a ko­ji su da­li ozbilj­ne op­tu­žbe u svo­jim iz­ja­va­ma u tu­ži­la­štvu.

Ovog pet­ka na­sta­vi­će se i su­đe­nje če­tvo­ri­ci Sr­ba iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce – Mi­lu­nu Mi­len­ko­vi­ću-Lu­ne­tu, De­ja­nu Pan­ti­ću, Alek­san­dru Vla­ji­ću i Mo­mi­ru Va­ki­ću, ko­ji su op­tu­že­ni za na­vod­ni te­ro­ri­stič­ki na­pad na pro­sto­ri­je Op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci u de­cem­bru 2022. go­di­ne. Pan­tić i Va­kić se bra­ne sa slo­bo­de, dok su osta­la dvo­ji­ca Sr­ba u za­tvo­ru kraj Po­du­je­va, gde im je, ka­ko je „Po­li­ti­ka” ne­zva­nič­no ču­la, od­mah na po­čet­ku ove go­di­ne „u će­li­ja­ma bi­lo is­klju­če­no gre­ja­nje”.

Ina­če, Pan­tić je ra­dio u ko­sov­skoj po­li­ci­ji, a uhap­šen je na pre­la­zu Ja­ri­nje, a on­da se o nje­mu pu­ne dve ne­de­lje ni­šta ni­je zna­lo. Čak je i Euleks od­go­va­rao da „ne zna gde je Pan­tić”, da bi se is­po­sta­vi­lo da je sve vre­me bio na po­li­cij­skom punk­tu spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce po­li­ci­je – Ro­su, na­do­mak Ja­ri­nja, a da je iako te­ško bo­le­stan, dva da­na pro­veo ve­zan za sto­li­cu, bez mo­guć­no­sti da do­bi­je neo­p­hod­nu te­ra­pi­ju. Sr­bi u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci ni po­sle dve go­di­ne ne mo­gu da za­bo­ra­ve hap­še­nje Mi­len­ko­vi­ća, tre­ne­ra Kik-boks klu­ba „Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca”, ko­ji je u pri­su­stvu ma­lo­let­ne ćer­ke bru­tal­no tu­čen co­ku­la­ma, či­zma­ma, ba­jo­ne­tom pu­ša­ka, a kr­vi je na uli­ci u cen­tru gra­da bi­lo još ne­ko­li­ko da­na po­sle.

Iako su se na svim do­sa­da­šnjim ro­či­šti­ma če­tvo­ri­ca op­tu­že­nih Sr­ba iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce iz­ja­sni­la da ni­su kri­va, tu­ži­la­štvo je, po re­či­ma Mi­lo­ša De­le­vi­ća, advo­ka­ta ko­ji u ovom pro­ce­su za­stu­pa Alek­san­dra Vla­ji­ća, ne­ka­da­šnjeg slu­žbe­ni­ka ko­sov­ske po­li­ci­je, „sve sve­do­ke pred­lo­ži­lo tek na­kon po­di­za­nja op­tu­žni­ce”. „U ovom pred­me­tu ni­je­dan sve­dok tu­ži­la­štva ni­je pred­lo­žen u op­tu­žni­ci. Svi sve­do­ci ko­ji su pred­lo­že­ni od stra­ne tu­ži­la­štva pred­lo­že­ni su na­kon po­di­za­nja op­tu­žni­ce na glav­nom pre­tre­su iako su bi­li po­zna­ti tu­ži­la­štvu u to­ku is­tra­ge. To je u su­prot­no­sti sa od­red­ba­ma Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku, jer je po­vre­đe­no na­če­lo obe­lo­da­nji­va­nja do­ka­za i ti­me je u ozbilj­noj me­ri na­ru­šen kva­li­tet od­bra­ne op­tu­že­nih u ovom pred­me­tu”, ka­že za „Po­li­ti­ku” advo­kat Mi­loš De­le­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da „od­bra­na pr­vi put sa­zna­je za sve­do­ka na osno­vu ko­jeg je sa­či­nje­na kri­vič­na pri­ja­va i ka­sni­je op­tu­žni­ca” i da se sve to do­ga­đa „na sa­mom kra­ju glav­nog pre­tre­sa”.

Svi ovi slu­ča­je­vi uka­zu­ju da Al­bin Kur­ti i nje­gov re­žim ne po­ka­zu­ju ni­ka­kvu na­me­ru da od­u­sta­nu od ob­ra­ču­na sa Sr­bi­ma na mon­ti­ra­nim pro­ce­si­ma, već po­ja­ča­va­ju nji­hov in­ten­zi­tet. Hap­še­nji­ma u svr­hu za­stra­ši­va­nja Kur­ti pri­be­ga­va već go­di­na­ma, a to či­ni i na­kon ne­dav­no odr­ža­nih iz­bo­ra na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Nje­go­va tzv. po­li­ci­ja pri­be­ga­va čak i hap­še­nju ma­lo­let­ni­ka i to vr­lo če­sto či­ni na­sil­no i agre­siv­no, a po­sled­nji slu­čaj de­sio se u Se­ver­noj Mi­tro­vi­ci ka­da su pri­ve­de­ni srp­ski mla­di­ća, zbog če­ga su u su­bo­tu Sr­bi iz ovog gra­da pro­te­sto­va­li is­pred po­li­cij­ske sta­ni­ce, za­tra­živ­ši po­što­va­nje osnov­nih pra­va na­šeg na­ro­da na Ko­sme­tu.