Nasilje na ulicama i ispred institucija mora da stane

Subota, 15. mart, biće veliki izazov za naše društvo. Teško mi pada preteća retorika koja ne priliči akademskoj zajednici. Akademska zajednica prosvećuje naše društvo i želi da ga vodi najboljim stazama razvoja. Prirodno je za našu akademsku elitu da promatra i valorizuje put kojim nacija treba da ide. Bilo bi dobro da se otvori naš široki nacionalni dijalog i da se uspostavi kultura različitog razmišljanja, da smo spremni da branimo ispravan stav, a da neslaganje izlišno ne podrazumeva osporavanje najviših i najvrednijih institucija, umesto da se kroz tematske forume predstave pozitivna održiva rešenja koja ćemo razvijati, a ne stvarati animozitete i ogorčenja koji će upropastiti odnose u našem društvu, a time su mogući i crnji scenariji.

Nadam se da smo dovoljno sazreli kao društvo i da ćemo razumeti i prenebregnuti sukobe, lomove, gubitke, jer tu nema pobednika. Nasilje na ulicama i ispred važnih institucija mora da stane. Na mah me sve podseća na inicijalne iskre nekog građanskog rata koji niko ne želi i ne sme nikada da bude opcija.

Srpska javnost je 1. novembra prošle godine osetila snažan šok, a potom i duboko saučešće i iskrenu empatiju s porodicama i najbližima poginulih pod palom nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. Ova tragedija je snažno potresla stanovništvo, te se veoma brzo veliki broj ljudi, ali i opozicionih političara, okupio na raskrsnici kod Železničke stanice u Novom Sadu. Sledećih dana desio se i napad na Gradsku kuću uz protestni miting, fizičke sukobe, demoliranje i paljevinu ove arhitektonske ikone Novog Sada. Potencijalna korupcija, nestručnost u projektovanju i izgradnji, bili su prvi motivi za studente, opozicione političare, kao i deo prisutne javnosti, da protestuju protiv osoba odgovornih za pomenutu tragediju. Univerzitet u Novom Sadu sa oko 50.000 studenata i oko 5.000 zaposlenih potresen je zbog velike tragedije, te je nesreća mobilisala veliki broj studenata. Studenti su se u jednom momentu ogradili od prisutnih opozicionih političara, što se dešavalo i u kasnijim sličnim masovnim akcijama. Pomenuta tragedija postala je čest motiv zbog kojeg su studenti i deo nastavnika i osoblja UNS protestovali. Vremenom su organizovani studentski plenumi, a potom su počele i blokade rada fakulteta članova UNS.

Blokirana je i zgrada rektorata, uz zabranu ulaska rektora, prorektora, zaposlenih i kontrolu od strane postavljenih studenata. Vremenom su svi fakulteti, instituti i rektorat UNS bili blokirani, ili su iznalazili moguće oblike predavanja, vežbi i prakse, ali uz posebne adaptacije uslova, i određene dozvole studenata iz blokade.

Situacija na UNS je takva da postoji opasnost od kolapsa tekuće školske godine, ali nećemo to dozvoliti. Postoje svi uslovi da se nastava regularno sprovodi, ali blokade specifično, parcijalno ili potpuno onemogućavaju nastavu. U saopštenju kolegijuma UNS u vezi s blokadom nastave i drugih aktivnosti, deo teksta govori da dekani i rektorski tim podržavaju slobodu mišljenja, inicijative i akademske tekovine, ali je nedopustivo delovanje politike, kao i potpuno blokiranje nastavnih, istraživačkih i drugih aktivnosti bez kojih univerzitet nije univerzitet, jer se poništava fundament njegovog postojanja. Poslednji navod doveo je do određenog animoziteta prema rektoru, što nikako nisam želeo.

Kao rektor i pedagog, uz najbolju nameru, nisam mogao da zamislim i pozdravim u ponuđenoj formi, blokade fakulteta, instituta i rektorata UNS, jer se uvek mogla uz konstruktivnost i dijalog prenebregnuti preteća šteta po institucije, nastavu, nauku, međunarodnu saradnju i same studente, profesore i njihove karijere, ali i društvo u celini. Ne vidim ikakve benefite blokada naših univerziteta, tako da blokade možda imaju akademske motive, ali i neke druge, koje svako može da nasluti.

Što se tiče potrebe da se planira i nadoknadi nastavno gradivo propušteno u prethodnom periodu, rektorat je u decembru poslao molbu fakultetima kako bi pokušali da formiraju određene mere. Nije bio lak zadatak jer svaka jedinica UNS u vidu 14 fakulteta i tri naučna instituta, ima svoje specifičnosti. Nekoliko fakulteta je pismeno odgovorilo i dostavilo informacije UNS, što ne znači da drugi nisu imali plan, ali ga nisu dostavili.

Što se tiče odluke o predlogu broja novih i starih studenata, moguće je realno formirati pomenuti predlog tek posle analize posledica blokada. Ja sam za fleksibilan pristup koji će uz ponudu različitih održivih rešenja omogućiti da studenti nastave studije, ali uz paralelni proces nadoknade propuštenih nastavnih sadržaja, kako bi se vremenom došlo u redovno stanje.

Kao pedagog, želim da podržim naše studente koji žele da regularno studiraju, kao i naše studente koje su u blokadama naših visokoškolskih institucija. Pozivamo obe grupe studenata da zajednički pronađemo način izražavanja stavova koji neće narušiti rad i misiju fakulteta, uz puno poštovanje zakona i akademskih normi. Samo kroz konstruktivan dijalog možemo sačuvati integritet i dostojanstvo naše zajednice, omogućiti nesmetan rad fakulteta, primenom različitih oblika organizovanja i održavanja nastave, te istovremeno dati primer društvu kako se sloboda mišljenja može koristiti odgovorno i dostojanstveno.

Postoji pogrešna percepcija da je moja poseta Beogradu bila okrenuta samo studentima Univerziteta u Beogradu i da sam došao sam. Istina je da sam bio s kolegama s Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta u Novom Pazaru, kao i s kolegom Perovićem, koji je profesor najvećeg fakulteta na Balkanu (FTN, oko 17.000 studenata). U Pionirskom parku su bili studenti sa svih srpskih univerziteta, a tu je bila nemala grupa novosadskih studenata. Svaki student ima moje veliko poštovanje, što ste mogli čuti i u mojoj tadašnjoj izjavi za medije. Studenti su naša budućnost, i posebno imam želju da dam akcenat na približavanju stavova i dijaloga sa studentima mog univerziteta.

Ja sam poštovao odluku studenata mog univerziteta da ne mogu da pristupim svom kabinetu, pa sam veliki obim rektorskih obaveza izvršavao iz svog stana i drugih prostora koji su mi bili na usluzi. Imao sam veliki obim posla, kako u internacionalizaciji u oblasti istraživanja, tako i u oblasti nastave i upravljanja sistema UNS i kontakta s vladinim i nevladinim telima. Tako je naš univerzitet postao važan član mnoštva univerzitetskih konzorcijuma u kojima smo zaslužili vodeća mesta. Svakom sam dostupan elektronskim i drugim putem. Posebno je zahtevna i obimna administracija svih tela UNS koja mora da prođe naše službe koje imaju provereno visoke kompetencije, a potom sledi provera i moj potpis. Rado bih svakom predstavio obimni izveštaj svojih aktivnosti i benefite koje donosim svojoj instituciji ali nekima je važnije da me vide u rektoratu, kojem nemam pristup mada sam odgovorno lice za tu zgradu. Mene uvek najviše raduje kolektivni uspeh naše institucije. Nije loše napomenuti da imam iskustvo u vođenju visokoškolskih institucija. Bio sam najmlađi prodekan za nastavu fakulteta pri uvođenju ’Bolonje’, dva puta dekan fakulteta. Na UNS sam bio prorektor za međunarodnu saradnju, a kasnije dva puta biran za rektora UNS. Najdraže priznanje, pored mnogih, bila je Plaketa za doprinos studentskom organizovanju koju mi je dodelio Studentski parlament UNS. Bio sam i potpredsednik Matičnog naučnog odbora za društveno-humanističke nauke Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Studenti, profesori, političari, deco, odrasli, ovo je naša jedina zemlja. Borite se sa svojim sujetama, ali dozvolite našem društvu da se razvija i toleriše razlike kroz dijalog i razumevanje, kako se ne bi ponavljala loša istorija, nego svetli istorijski trenuci koje je naš narod uvek imao i imaće.