O kapitalizmu bez srca i demokratiji sa islamom

Prenosimo delove razgovora sa troje ranijih dobitnika Nobelove nagrade za mir koji su vođeni za vikend u Gdanjsku, tokom obeležavanja 25-godišnjice dodeljivanja Nobelove nagrade Lehu Valensi

Adolfo Perez Eskivel, argentinski borac za ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade 1980. godine

Koje je rešenje za trenutnu ekonomsku krizu u svetu?

Kapitalizam je rođen bez srca, i za tu bolest nema leka. Većina ljudi živi u siromaštvu, a tanka manjina u velikom bogatstvu i zato se mora pronaći drugi način za rešenje krize i problema koje ona izaziva. U Latinskoj Americi države nisu siromašne – one su namerno osiromašene, kao što je i ceo afrički kontinent osiromašen. Nas izrabljuju velike multinacionalne kompanije zbog prirodnih bogatstava. Kao predsednik Stalnog tribunala naroda u Kolumbiji upozoravam na masakre koji se u toj zemlji dešavaju zbog kapitalista i mislim da mora da se napravi novi ekonomski poredak u svetu i novi socijalni ugovor za čovečanstvo. Moraju se promeniti Ujedinjene nacije, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Kako promeniti Ujedinjene nacije?

Trenutno su 192 države članice UN, ali tom organizacijom dominira pet država i to nije demokratski sistem, već totalitarni. Prvo treba prebaciti sedište UN iz Sjedinjenih Američkih Država, a zatim dati Ujedinjenim nacijama izvršnu vlast, pošto sada ne mogu da utiču na rešenje na Bliskom istoku između Izraela i Palestinaca ili u Kolumbiji, na primer.

Frederik Vilem de Klerk, bivši predsednik Južnoafričke Republike, dobitnik Nobelove nagrade 1993. godine (sa Nelsonom Mandelom)

Može li se rešiti problem siromaštva u Africi i da li pomoć zapadnih zemalja pomaže ili odmaže?

Zapadne zemlje daju pet puta više novca svojim farmerima nego celoj Africi. Kad bi SAD i EU samo otvorile svoje tržište za poljoprivredne proizvode iz Afrike, to bi situaciju mnogo promenilo nabolje.

Jeste li bili protiv aparthejda kao sistema ili ste se odlučili da ga ukinete iz pragmatičnih razloga, odnosno zbog toga što se svet promenio i više nije bilo Sovjetskog Saveza?

Do pada Berlinskog zida SSSR je vodio ekspanzionističku politiku na jugu Afrike i to je bila prava opasnost. Na stotine hiljada kubanskih vojnika bilo je u Angoli, nama susednoj zemlji, s kojom smo vodili rat. Kad je komunizam propao, prestala je ta pretnja, pa se otvorila mogućnost da pokrenem inicijativu i da u toj inicijativi idem dalje nego što bih inače mogao.

Da li ste napravili pragmatičnu ili ideološku odluku? Da li žalite zbog ukidanja aparthejda?

Ja sam se duboko izvinio zbog aparthejda. Podržavao sam ga ne zato što sam mislio da je u redu tlačiti ljude, već zato što sam mislio da moj narod, Afrikaneri koji su izgubili slobodu u antikolonijalnom ratu protiv Velike Britanije pre sto godina, ima pravo na samoopredeljenje.

Širin Ebadi, iranski borac za ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade 2003. godine

Može li se bilo gde u svetu izgraditi demokratija bez zapadnih liberalnih vrednosti?

Demokratija je očigledan koncept – na istoku ili na zapadu. Zašto bi zapadna demokratija bila drugačija od islamske demokratije? Osnova za izgradnju demokratije su ljudska prava, a definicija ljudskih prava i demokratije treba da bude ista svuda.

Da li će predsednik Mahmud Ahmadinežad pobediti i na sledećim izborima ili će se možda ponovo kandidovati bivši predsednik Hatami?

Pre nego što govorim o određenim ličnostima na izborima, ja razmišljam o slobodi da se bira. U Iranu nema slobodnih izbora.

Da li demokratija može da se uskladi sa islamom?

Islam kao i svaka druga religija ima razna tumačenja. U Saudijskoj Arabiji na primer ne postoji parlament, ali je situacija u Maleziji i Indoneziji mnogo bolja.

Šta mislite o razvoju nuklearnog programa u Iranu?

Mislim da vlada treba da prestane sa obogaćivanjem uranijuma.

Kako shvatate slobodu?

To je pravo da radim šta hoću, sve dok ne ugrožavam nekog drugog. Moja sloboda ima granicu – to je sloboda druge osobe.

Da li podrška koju vam daje Zapad, pre svega SAD, može da bude kontraproduktivna, pošto Amerika, naročito u vašem delu sveta, važi za agresivnu zemlju?

Za mene su ljudi važniji od vlada.