Kako je Mali Čarli oživeo pustinju…

Teniski turnir u Indijan Velsu, mestašcetu u pustinji Kolorado sa svega 5.000 stanovnika, i ove godine privukao je oko pola miliona gledalaca. Ovaj prestižni događaj, koji neki nazivaju „petim grend slemom”, već godinama i igračima i publici nudi poseban doživljaj u modernom teniskom kompleksu na oko 200 kilometara istočno od Los Anđelesa. Sve je počelo pre pola veka, u Tusonu (Arizona), a zahuktalo se u Kaliforniji, kada je jedan od najvećih vizionara u tenisu, Čarli Pasarel, preuzeo turnir sa Rejmondom Murom. Obojica su još bili igrači kada je odigran prvi turnir (1974).

Malo je ljudi koji su, kao Pasarel (rođen 1944), imali toliko važnih inicijativa u tenisu. Neki od njegovih bliskih saradnika opisivali su ga kao čoveka koji ne samo da je uvek imao velike snove, već je i znao kako da ih ostvari. Priča o turniru u Indijan Velsu ujedno je i spomenik njegovom preduzetničkom duhu, koji ga je stalno terao da gleda u budućnost.

Rođen je u San Huanu, 12. februara 1944, u jednoj od retkih porodica na kugli zemaljskoj u kojoj su i oba roditelja i njihovo dete bili nacionalni šampioni. Njegov otac Čarli Pasarel Stariji šest puta je osvajao Prvenstvo Portorika, od 1950. do 1958, majka Dora bila je šampionka 1952, a on je 1960.. postao državni prvak sa 16 godina.

Prvi put se za njega čulo van njegove zemlje 1962, kada je kao 18-godišnjak, na međunarodnom teniskom turniru u San Huanu, stigao do polufinala u kojem je dobio prvi set sa 6:0 i zatim izgubio od Roda Lejvera (te godine osvojio sva četiri grend slema). Tada je Mali Čarli (Čarlito), kako su ga zvali, prvi put zasenio svoga oca.

Od prelaska na studije, na Univerzitet Kalifornija (UKLA), vezan je za Sjedinjene Američke Države i Kaliforniju. Postao je građanin SAD, zatim i šampion te zemlje i prvoplasirani igrač na američkoj rang-listi (1967). Pet godina je igrao za američku reprezentaciju s kojom je bio šampion Dejvis kupa 1968. U profesionalnoj karijeri osvojio je 23 titule u singlu i 30 u dublu.

Mnogo više dao je tenisu van terena.

Na vrhuncu igračke karijere, zajedno sa Arturom Ešom i Šeridanom Snajderom, pokrenuo je Nacionalno juniorsku ligu u tenisu, koja je bila usredsređena na osnaživanje veze između tenisa i obrazovanja. Bio je jedan od osnivača Udruženja profesionalnih tenisera (ATP), 1972, i potpredsednik te organizacije u njenim prvim danima. Manje je poznato da je kumovao kompjuterskom pravljenju svetske ATP liste, ustanovljene 1973. Ta lista u početku je ručno vođena (radio je to niko drugi do reprezentativac Jugoslavije Nikola Pilić, potonji trener Novaka Đokovića) a zatim je Pasarel obavestio kolege iz ATP-a da je našao jednu firmu („Hjuit-Pakard”) koja za par minuta može da obračuna sve ono što Pilić olovkom radi danima.

Od osnivanja ATP-a do 2010. bio je u bordu tog udruženja. Godine 2013. uvršten je u Tenisku kuću slave.

I pored svega toga, moglo bi da se kaže da je najbolji potez njegovog života – turnir u Indijan Velsu. Preuzeo je taj turnir 1981, dok je bio pred gašenjem u La Kinti, zatim ga, 1987, preselio u obližnji Indijan Vels u kojem je prerastao u najcenjeniji masters (serija 1.000). Iz godine u godinu turnir je rastao, sa novom infrastrukturom, zahvaljujući Pasarelu koji je – i pored upozorenja prijatelja da se previše „kocka” – uzimao milionske pozajmice od lokalnih banaka da bi napravio teniski raj u pustinji. Bezmalo tri decenije bio je direktor i suvlasnik turnira.

Zajedno s Rejmondom Murom prodao je 50 odsto kapitala IMG-u, a zatim su 2000. godine uzeli ogromnu hipoteku da bi sagradili luksuzni kompleks Indijan Vels Tenis garden, sa glavnim stadionom od 16.000 gledalaca. Godine 2009, Pasarel, Mur i još 32 investitora prodala su turnir milijarderu Lariju Elisonu za 100 miliona dolara, a od tada nosi ime po svom glavnom sponzoru, francuskoj banci – BNP Pariba open. Dobra okolnost bilo je to što je Elison pasionirani ljubitelj tenisa i što mu je privatne časove držao zajednički prijatelj Muru i njemu.

Od 2014. godine, ovaj turnir je redovno biran za najbolji na svetu, u glasanju tenisera (ATP) i teniserki (VTA). Mnogi od njih vreme u Indijan Velsu nazivaju kao „najbolje dve nedelje u godini”.

Kako navodi ESPN, uspeh turnira snažno je uticao i na lokalnu ekonomiju. Prema Univerzitetu Džordž Vašington u pitanju je 852 miliona dolara, uključujući 50 miliona dolara poreskih prihoda za gradske i okružne vlade.

Najveće posete na turnirima u 2024.

1.048.669        Ju-Es open

1.020.763        Australijan open

675.080           Rolan Garos

526.455           Vimbldon

493.440           Indijan Vels