Danas su Mladenci

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sveti četrdeset mučenika Sevastijskih, Mladenci. Ovaj praznik upisan je u crkvenom kalendaru podebljanim slovom, a posvećen je vojnicima u rimskoj vojsci rodom iz Kapadokije koji su verovali u Isusa Hrista.

Kada je otpočelo gonjenje u vreme cara Licinija, oni su izvedeni na sud pred vojvodu, koji im je zapretio da će im oduzeti čast vojničku, na šta je jedan od njih Sveti Kandid odgovorio: “Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega.”

Vojvoda je posle toga naredio slugama da kamenjem biju svete mučenike, ali kada su bacali kamenje na hrišćane, ono se vraćalo i padalo na njih same. Jedan kamen pao je vojvodi na lice i razbio mu zube. Mučitelji su vezali svete mučenike i bacili ih u jezero i postavili stražu unaokolo, da nijedan ne izađe. Bio je strašan mraz i jezero se ledilo oko tela mučeničkih. Da bi muke bile jače, mučitelji zagrejaše i osvetliše kupatilo kraj jezera ne bi li ubedili nekog od njih da se odrekne Hrista i prizna rimske idole rimske. Zaista, jedan izađe iz vode i uđe u kupatilo.

Hrišćani veruju da je noću padala neobična svetlost s neba, koja je razgrejala vodu u jezeru i tela mučenika, a sa tom svetlošću se sa neba spustilo 39 venaca na njihove glave. To je video jedan stražar s obale, pa se svukao, ispovedio ime Isusa Hrista i ušao u jezero da bi se udostojio onog četrdesetog venca. I zaista, na njega siđe taj poslednji venac.

Sutradan ceo grad se iznenadio kad je video mučenike žive. Tada sudije narediše, te im prebiše goleni i baciše tela njihova u vodu da ih hrišćani ne uzmu.

Trećeg dana mučenici su se javili mesnom episkopu Petru i pozvali ga da sakupi po vodi i izvadi njihove mošti. Episkop je izašao po noći sa klirom i oni videše na vodi gde se svetle mošti mučeničke. I svaka kost koja je bila odvojena od tela njihovih isplivala je na površinu i zasvetlela kao sveća. Pokupili su ih i česno sahranili.

Darivanje mladih bračnih parova

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa običajem darivanja mladih bračnih parova koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Praznik uvek pada uz Časni post, pa svako slavlje treba da je tome saobraženo.

“Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski-svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada”, navedeno je na sajtu SPC.

Najpoznatiji običaj za ovaj praznik jeste da žene ustaju rano i mese kolačiće od pšeničnog brašna, mladenčiće koji simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život. Simbolično, mladenčići se premazuju medom i nude gostima koji toga dana dolaze u kuću mladog bračnog para.