Neophodna obnova fasada u Subotici

Subotica – Oko jedne strane ulične fasade Gimnazije „Svetozar Marković” razvučena je zaštitna ograda koja pešacima sugeriše da nije bezbedno da hodaju tik uz ovu zgradu jer sa nje otpadaju delovi fasade.

Pre nekoliko sedmica, u centru grada u Rudić ulici otpalo je nekoliko betonskih delova sa terase, teških i do kilogram. Srećom, niko nije povređen. Građani su na društvenim mrežama zabeležili rasute delove betona na trotoaru kao opomenu.

Nedugo nakon toga, foto-reporter „Politike” zabeležio je trenutak kada je na zemlju ispred majke koja je gurala kolica sa detetom pao deo fasade u Ulici Matka Vukovića. Ni ovoga puta niko nije povređen, ali situacija nije bila prijatna za prolaznike.

Za iskusne građevince ovo nije nepoznata situacija. Na izlasku iz zime, sa toplim vremenom, postaju vidljiva oštećenja koja su kiša, vlaga i mraz napravili starim gradskim objektima koja se ne održavaju dovoljno. Da li to znači da Subotičani treba da vode računa o tome kuda koračaju tako što će podizati pogled gore, prema fasadama i terasama starih zgrada koje sadašnji stanari nisu u mogućnosti da održavaju na primeren način? U centru grada postoji niz starih zdanja u kojima se nalaze i javni, ali i privatni stambeni prostori i monumentalnost i istorijski značaj ovih objekata neretko prevazilazi mogućnosti stanara da ulažu i u fasadu.

Pre nekoliko godina postojala je ideja da se sa uređenjem centralnog gradskog trga i završavanjem radova na pozorištu uredi nekoliko okolnih zgrada u gradskom jezgru, starih najamnih palata ili sedišta banaka nekadašnjih carevina. Reč je o višespratnicama koje su pod zaštitom kao spomenici kulture, a čiji stanari sami ne mogu da snose troškove obnove ovih fasada. Međutim, tada je „kovid” budžet usmeren na završetak pozorišta i saobraćajnica, dok su fasade ostavljene za narednu priliku. U međuvremenu, promenjene su odredbe zakona.

„Zakon o kulturnom nasleđu ne predviđa instituciju starateljstva nad fasadom, te više ne postoji mogućnost da se javni novac ulaže u sređivanje fasade zgrada koja je u privatnom vlasništvu. Ranije zakonske odredbe su to dozvoljavale i poslednju zgradu koju smo na taj način uredili je kuća Karolj Biroa, nekadašnjeg gradonačelnika Subotice. Sada se po ovoj temi nalazimo u jednom pravnom vakumu jer uređivanje fasada zgrada u centru grada je prevelik teret za stanare, a sa druge strane, i gradu je u interesu da one budu i bezbedne i sređene po merilima i zaštitarske i građevinske struke”, kaže Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U traženju rešenja MZZSK obratio se i ministarstvu za objašnjenje i Sič kaže da se trenutno traži rešenje kojim bi se omogućilo rešavanje ovog problema.