Vinom i sirom protiv burbona i „harli-dejvisona”

Evropljani bar još neko vreme mogu da na miru uživaju u čašici „džeka” i da po istoj ceni pazare simbol američkog duha slobode na dva točka – motocikl „harli-dejvison”. Brisel je na mesec danas stopirao uvođenje dodatnih carina na američke proizvode. Evropska unija je time poslala signal Vašingtonu da želi dogovor kako bi izbegla uvlačenje u trgovinski rat koji je Evropskoj uniji objavio Donald Tramp uvođenjem dodatnih tarifa od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma iz EU.

Bela kuća je pokrenula lančanu reakciju uvođenjem carina na evropske proizvode, što je odmah izazvalo oštar odgovor iz Brisela. Ali EU je u četvrtak saopštila kako ipak odlaže do sredine aprila uvođenje uzvratnih carina na uvoz američkih roba vredan 26 milijardi evra kao kontrameru na potez Trampove administracije. Prema preliminarnim analizama Evropske centralne banke, carinski rat bi mogao povećati godišnju inflaciju u EU za dodatnih 0,5 odsto. A ako Tramp uvede carine na evropske automobile od 25 odsto, inflacija bi mogla dodatno da skoči za jedan procenat.

Kompanije kao što su Be-Em-Ve, „Folksvagen” i „Stelantis” mogle bi da prebace deo proizvodnje u SAD da bi izbegle carine na svoje automobile proizvedene u EU, ali time rizikuju zatvaranje pogona u Evropi. Koliki bi to udar bio govori primer nemačke auto-industrije, koja direktno zapošljava oko 800.000 ljudi, a još milioni zaposlenih se nalaze u povezanim sektorima.

Istog dana kada su američke tarife na čelik i aluminijum stupile na snagu, Evropska komisija je najavila kako početkom aprila stupaju na snagu proporcionalne carine na niz proizvoda uvezenih iz SAD, među kojima su motocikli, burbon, džins, puter od kikirikija... Tramp nije ostao dužan zapretivši da će uvesti carinu od 200 odsto na sva vina i druge alkoholne proizvode koji izlaze iz Evropske unije ako blok ne ukine svoju carinu na viski.

Vašington planira da objavi dodatne tarife 2. aprila na evropsku robu kao „recipročan” odgovor na ono što smatra trgovinskim barijerama EU. Ovakvi potezi Vašingtona podstakli su evropsku vladu Ursule fon der Lajen da predloži još jedan dodatni paket kontracarina na američke proizvode vredan 18 milijardi evra koji bi trebalo da stupi na snagu 13. aprila.

U novom obrtu EK je sada rešila da kupi vreme ne bi li našla kompromis sa Amerikancima. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič poručuje da će Evropska komisija sačekati sledeći potez SAD pre nego što Brisel odluči kako će uzvratiti. EU je sada ostavila otvorena vrata za pregovore sa SAD, izražavajući spremnost da ukine protivmere ukoliko se postigne dogovor. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i njena potpredsednica Kaja Kalas su poručile da trgovinski rat ne koristi nikome i da bi na kraju pobednik u ovom sukobu bila Kina.

Evropski lideri su prilično zabrinuti ovakvim razvojem situacije, jer bi šteta mogla da bude mnogo veća od toga što će Amerikancima i Evropljanima poskupeti šampanjac i burbon. Francuski premijer Fransoa Bajru smatra da je Evropska unija „verovatno pogrešila” kada je predložila uvođenje carina na američki viski.

Ako bude eskalirao carinski rat između SAD i Evrope, ugroziće ukupne komercijalne odnose dva transatlantska partnera, čija se vrednost procenjuje na 9,5 biliona dolara, poručuju nezadovoljni američki biznismeni koji su se našli u unakrsnoj vatri.

Američka privredna komora (AmCham) pri EU saopštila je da se uvođenjem dodatnih carina rizikuje veća šteta od skoka cena roba u maloprodaji sa obe strane Atlantika. Trgovinski rat bi mogao da ozbiljno naškodi investicijama čija je vrednost više od tri puta veća od trgovinske razmene.

Tramp se uglavnom fokusirao na trgovinu robom kada je govorio o trgovinskim odnosima SAD sa Evropom. On je više puta izrazio zabrinutost zbog trgovinskog deficita SAD sa EU, koji je prošle godine iznosio 235,6 milijardi dolara.

Ali ako se u međuvremenu ne nađe kompromis, Dan Hamilton, saradnik na Univerzitetu „Džon Hopkins” i jedan od autora izveštaja Američke privredne komore u EU za „Volstrit džornal”, kaže da bi EU mogla da uzvrati Americi oporezovanjem sektora usluga gde SAD ostvaruju trgovinski suficit: „Efekti talasa sukoba u trgovinskom prostoru neće biti ograničeni na trgovinu.”