Veza Šarpa, Akermana i Palmera i spontanih studentskih protesta

Potpuno spontano i nenamerno treći put čitam i proučavam knjige dr Džina Šarpa, Marka Palmera, Pitera Akermana i brošure „Kanvasa” i „Otpora” o nenasilnom rušenju vlasti. I potpuno „neočekivano” naišao sam na iznenađujuće sličnosti metoda opisanih u navedenoj literaturi s akcijama koje krajnje spontano i nenamerno izvode studenti, opozicija, nevladin sektor i građanski aktivisti. 
Džin Šarp, američki naučnik i jedan od najpoznatijih i najuticajnijih istraživača strategija nenasilnog protesta, nudi čak 198 metoda za rušenje neke vlasti. Među Šarpovim metodama su ispisivanje i nošenje slogana, karikatura i simbola. Dan nakon tragedije pojavili su se krvava šaka i slogan „Krvave su vam ruke”. Upotreba simboličnog svetla. Svi protesti i blokade osvetljeni su mobilnim telefonima. Boja kao protest. Farbali su u crveno Gradsku kuću, Skupštinu grada i Trg slobode u Novom Sadu. Kao i raskrsnicu kod Železničke stanice. Simbolični zvuci. To su pištaljke i vuvuzele. Interesantno je da su vuvuzele, koje su nosili varvari kad su opsedali i palili gradove, evoluirale u simbol demokratije. Politička žalost. To smo prvi put videli nakon gnusnih zločina u školi „Ribnikar”, Malom Orašju i Duboni, i ponovo svedočili nakon tragedije na Železničkoj stanici. Bdenja. I to smo videli kroz paljenje sveća na ulicama (Novi Sad, Bor, Zaječar, Vršac, Niš). Šaljivi skečevi i šale, predstave, pevanje. Pevali su Vučiću, Zagorki Dolovac. Zatim, marševi do Kragujevca, i zatim do Niša. Motoraški defilei, protestna tišina, stajanje i sedenje. Svakog dana od 1. novembra svedočimo blokadama ulica i akciji „15 minuta tišine”. Studentski štrajk. Više od 80 fakulteta je u blokadi. Umesto N. N. veća i dekana odluke donose studentski plenumi. Nacionalni potrošački bojkot i bojkot trgovaca. Štrajk poljoprivrednika. Blokade ulica i mostova. Bojkot zakonodavnih organa i bojkot izbora. Gradsku skupštinu u Novom Sadu pokušavali su da blokiraju tri puta. Izbore neće ni po koju cenu. Tu je i povlačenje iz državnih obrazovnih institucija i blokada institucija kulture. Pokušali su da blokiraju nastavu u svim školama. Pozorišta masovno otkazuju predstave. Obavezni su i zahtevi za podnošenje ostavki. Dan nakon nesreće tražene su ostavke Miloša Vučevića i Milana Đurića. Blokada pravosuđa. Nakon hapšenja njihovih aktivista, tri dana su blokirali sud u Novom Sadu. To je samo mali deo aktivnosti, koji je do sada realizovan. U skladu s utvrđenom metodologijom, glavni cilj jeste dezintegracija sistema i formiranje prelazne vlade. A ako do toga ne dođe, izazivanje ulične revolucije. 
Šarpove metode koristio je „Otpor” pri svrgavanju Miloševića. Ali su bile osnov i za „Arapsko proleće”, „Majdan”, i druge obojene revolucije. Njegova najpoznatija knjiga, „Od diktature do demokratije”, koja je postala priručnik za ulične revolucije širom sveta, štampana je u Novom Sadu 1999. godine. Građanske inicijative su 2001. Šarpu dodelile Nagradu za demokratiju i civilno društvo. 
Akermanove knjige „Strateški nenasilni sukob” i „Sila jača od oružja: Vek nenasilnog otpora”, spadaju u obaveznu literaturu nenasilnih revolucionara. Poslednja je bila osnov za dva dokumentarna filma „Sila jača od oružja” i „Rušenje diktatora”, u kojima se pojavljuju članovi „Otpora”. 
Šarp i Akerman bili su dugo godina najbliži saradnici, a Akerman je bio glavni finansijer Šarpovog „Ajnštajn instituta”, na kojem današnja mladež, koja ne voli da čita knjige, do strategija, taktika i organizacija za finansijsku podršku može da dođe onlajn. 
Za razliku od Šarpa, koji je suvi teoretičar, Mark Palmer je bio praktičar. On je Šarpove ideje primenjivao u praksi. Od Mađarske, do Čehoslovačke, Gruzije, Rumunije i Jugoslavije. Bio je blizak „Fridom hausu”, Sorosovoj fondaciji, USAID-u i drugim organizacijama koje su finansirale i širile Šarpove ideje. Palmera i Akermana povezuje i činjenica da su obojica bili visoki funkcioneri „Fridom hausa”. 
Palmer je učestvovao u pisanju čuvenog Reganovog govora, održanog u Vestminsterskoj palati 1982, kojim je najavljeno da će Amerika podržavati i finansirati demokratske promene u svetu i osnivanje Nacionalne zadužbine za demokratiju. Palmer je bio jedan od osnivača NED-a, koji je samo jedna od zadužbina i fondacija osnovanih od 1982. Većina ih je povezana i s Republikanskom i s Demokratskom strankom. Svoje metode opisao je u knjizi „Slomiti stvarnu osovinu zla”, sa zanimljivim podnaslovom „Kako do 2025. srušiti sve nedemokratske režime u svetu”. 
„Sada je vreme za univerzalnu demokratiju. Neophodno je da shvatimo da svet nije podeljen po kulturama, religijama, ili ekonomijama... Ključ demokratizacije nisu samo sankcije i vojne akcije, već pre svega, nenasilni protesti, generalni štrajkovi, bojkoti, taktike pasivnog otpora”, piše Palmer. 
Pored američkih, tu je i više nemačkih, holandskih, švedskih i norveških fondacija i zadužbina. A posebno je interesantna britanska Vestminsterska fondacija za demokratiju, koja „aktivno deluje na jačanju jačanju demokratskih institucija, kao i povećanju političkog učešća građana, naročito mladih u političkim procesima”. 
Poverovali smo da nove generacije doslovno tumače Platona, koji je u „Fedru” sugerisao da će slova upropastiti ljudsku pamet i ljudsko sećanje. I da su pametni telefon oltar njihovog znanja. Šarp piše: „Ako se nešto želi postići, mora se isplanirati kako to uraditi... I naći finansije... Spontanost je dobra, ali može biti samo štetna.” Svako ko želi može da veruje da je sličnost zahteva, blokada, bdenja, marševa, okupljanja, bojkota i protesta koji se dešavaju u Srbiji i metoda opisanih u knjigama Šarpa, Akermana i Palmera, spontana i slučajna.

*Novinar i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista