Kraj sna Marin le Pen o Jelisejskoj palati

Planovi Marin le Pen o osvajanju Jelisejske palate od juče su, čini se, postali više fikcija nego realnost, jer je proglašena krivom za proneveru sredstava Evropskog parlamenta. Sud u Parizu osudio je juče liderku Nacionalnog okupljanja (RN) na četiri godine zatvora, od čega dve uslovno, novčanu kaznu od 100.000 evra, ali i zabranu obavljanja javnih funkcija u narednih pet godina, koja odmah stupa na snagu. To znači da Le Penova neće moći da učestvuje na predsedničkim izborima 2027 godine. Odnosno, iako ima pravo na žalbu, zabrana kandidature ostaje na snazi tokom trajanja postupka. Kako prenose francuski mediji, njeno učešće na izborima ostaje teoretski moguće u slučaju oslobađajuće presude Apelacionog suda. Međutim, kako dodaju, proces verovatno neće biti završen pre početka kampanje, a mogućnost da jučerašnja odluka bude preinačena deluje teško zamislivo s obzirom na temeljno obrazloženje presude u prvom stepenu.

Pored liderke RN-a, svi osim jednog od ostalih 24 optuženih proglašeni su krivim i dobili su kombinaciju novčanih i zatvorskih kazni, kao i zabranu kandidovanja – zbog navodno nezakonitog preusmeravanja sredstva Evropskog parlamenta, kojim su plaćali zaposlene u svojoj partiji, a koji nisu radili na poslovima u Briselu ili u Strazburu. Sud je procenio da su optuženi tako proneverili više od četiri miliona evra, od kojih je za 474.000 evra Le Penova bila lično odgovorna kao poslanik u EP.

Ali činjenice da se ova dela odnose na period od 2004. do 2016. godine, te da se hitna primena zabrane obavljanja javnih funkcija propisuje zbog „sprečavanja ponavljanja prekršaja”, mnogi ovu odluku smatraju izrazito političkom.

„Nije samo Marin le Pen nepravedno osuđena. To je naša demokratija koja je pogubljena”, rekao je Žordan Bardela, predsednik Nacionalnog okupljanja, koji se smatra naslednikom Le Penove. Prvi čovek krajnje desničarske partije Povratak, Erik Zemur, izjavio je da nije na sudijama da odlučuju za koga narod treba da glasa, bez obzira na nesuglasice između njega i Le Penove.

Sa druge strane političkog spektra komunisti su poručili da poštuju pravosudni sistem, dok je Nepokorena Francuska saopštila da nije očekivala da će se sud koristiti kao način da se reši Nacionalnog okupljanja i da se oni zalažu za borbu na izborima i ulicama.

I sa drugih krajeva Starog kontinenta reakcije su brzo stigle. Neki, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, pružili su podršku Le Penovoj čak i pre zvaničnog saopštenja presude. Kremlj je osudio „kršenje demokratskih normi”, dok je italijanski potpredsednik vlade Mateo Salvini opisao presudu kao „loš film”, koji je nedavno viđen u Rumuniji i „objavio rat Briselu”.

U trenutku kada konzervativne snage jačaju širom Evrope, podstaknute i povratkom Donalda Trampa na političku scenu, Le Penova se smatra favoritom za naredne izbore. Stoga će njena diskvalifikacija verovatno pojačati kritike i vodećih američkih zvaničnika, uključujući potpredsednika Džej-Di Vensa, koji tvrdi da evropske države sprovode kampanju gušenja krajnje desnice pod izgovorom zaštite demokratije.

Na narednim izborima Emanuel Makron ne može da se kandiduje zbog ustavnih ograničenja broja mandata. Le Penova je već tri puta trčala istu trku – 2012, 2017. i 2022. – i svaki put je povećavala svoj rezultat, osvojivši 41,45 procenata glasova u poslednjem duelu protiv Makrona. Iako je Nacionalno okupljanje do sada izbegavalo da spekuliše o posledicama moguće zabrane, prirodni naslednik Le Penove je tridesetogodišnji Žordan Bardela.

Neki analitičari smatraju da je previše mlad da bi mogao preuzeti predsedničku kandidaturu, dok drugi kažu da bi on svakako profitirao od talasa simpatija usled onoga što bi mnogi videli kao političku zaveru protiv glavne opozicione stranke.

„U predsedničkoj trci, Bardela bi mogao da se zalaže za znatno liberalniji ekonomski program od Marin Le Pen, nastojeći da privuče birače tradicionalne desnice”, kaže politikolog Žan-Iv Kamij za francuske medije. Takođe, Bardela uživa veliku popularnost među mladima na društvenim mrežama i aktivno gradi međunarodni profil. U februaru je prisustvovao Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Vašingtonu, a nedavno je posetio Jerusalim na konferenciji o antisemitizmu.

Može li ga to učiniti jačim predsedničkim kandidatom od Le Penove? Mnogi smatraju da može, jer Le Penova i dalje nosi teret prošlih poraza i političkog nasleđa svog oca Žan Marija. Ako presuda protiv nje bude konačna, predsednički izbori 2027. biće prvi u skoro 40 godina bez kandidata iz porodice Le Pen na glasačkom listiću.