Kako sam ostala bez imovine

Ovo što pišem čini se neverovatnim, ali je istinito. Sve što ću navesti dokumentovano je sudskim ispravama. Vodio se sudski postupak protiv dužnika na zahtev banke zbog kreditnog duga. Rešenje o izvršenju nije potpisao sudija već neko lice u pisarnici, tako da je izvršni postupak vođen na osnovu falsifikovanog rešenja. Da rešenje nije potpisao sudija potvrdio je predsednik suda i sudija koja je trebalo da bude zadužena predmetom izvršenja. Izvršitelj je sproveo izvršenje pre nego što je makar i falsifikovano rešenje dostavio dužniku, i to na imovini na kojoj nije dozvoljeno izvršenje. Izvršenje je sproveo i na jednoj polovini moje kuće, na kojoj takođe nije dozvoljeno izvršenje. Postoji pravosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je izvršitelj sproveo izvršenje na mojoj kući iako ona nije obuhvaćena rešenjem o izvršenju. Na javnoj prodaji pročitano je sudsko rešenje o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje moje jedne polovine kuće tako da su i izvršitelj i kupac kuće bili nesavesni, jer su znali da se radi o mojoj imovini, a prekršili su i sudsku zabranu otuđenja moje nepokretnosti. Tako sam ja ostala bez imovine iako nisam bila stranka u postupku, a moja imovina nije bila predmet izvršenja. To mi liči na običnu otimačinu. U međuvremenu sam ishodovala sudske odluke da nije dozvoljeno izvršenje na mojoj imovini i da je ništava založna izjava u odnosu na moju imovinu.

Pouzdala sam se u sud, pa sam podnela tužbu da se utvrdi moje vlasništvo i da mi se vrati oduzeta imovina. Kao razloge za podnetu tužbu navela sam da ne postoji legalan izvršni postupak, jer je izvršenje vođeno na osnovu falsifikovanog rešenja, moja nepokretnost nije bila predmet izvršenja, utvrđeno je da je ništava založna isprava na osnovu koje je dozvoljeno izvršenje, doneta je odluka da nije dozvoljeno izvršenje na mojoj imovini.

U prvostepenoj presudi sud nije cenio ove razloge, već je odbio moj tužbeni zahtev. Drugostepeni sud, nakon tri radna dana od dobijanja moje žalbe odbija žalbu, što znači da je doneo odluku i bez razmatranja predmeta i žalbe, nako u sličnim stvarima postupak po žalbi traje oko dve godine. Moj advokat se žalio na ovakvo postupanje suda Visokom savetu sudstva, a Savet je uputio predstavku predsedniku nadležnog suda, koji me je obavestio da je sudija kod kog je bio predmet ažuran i u drugim, a ne samo u mom predmetu. Lično sam podnela pritužbu disciplinskom sudiji Vrhovnog saveta sudstva da je sudeći sudija nedostojan sudijske funkcije, jer je presudu kojom je odbio moj tužbeni zahtev doneo na osnovu falsifikovane isprave, što predstavlja krivično delo, ali je disciplinski sudija našao da nema mesta disciplinskom postupku.

Podnela sam krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu protiv sudije koji je doneo odluku na osnovu isprave s netačnim podacima (falsifikovane isprave) i time učinio krivično delo. Na odbačenu prijavu uložen je prigovor Apelacionom tužilaštvu, koje takođe nije našlo osnov za krivični postupak sa obrazloženjem koje nema nikakve veze s činjenicama navedenim u prijavi i prigovoru.

U mom slučaju izvršitelj mi je iz čista mira oteo imovinu i dodelio je drugom, a od suda nisam dobila zaštitu. I mom mužu dogodilo se isto što i meni. I njegovu polovinu kuće dobilo je drugo lice na isti način na koji je meni oduzeta imovina. Zaključujem da smo sami krivi za ovo što nas je snašlo – našim glasovima promenjen je Ustav, kojim smo omogućili sudijama da se sami biraju, a da nikom ne odgovaraju.

Nada Božović,

Beograd