Vašington upoznat sa političkim progonom Dodika

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Američki političar Rod Blagojević upozorio je da se širom sveta odvija „politički progon populističkih lidera koji imaju snažnu podršku naroda”, dodavši da se jedan takav slučaj dešava i u Republici Srpskoj i BiH. U objavi na mreži „Iks”, u kojoj je označio Ilona Maska i potpredsednika SAD Džej-Di Vensa, Blagojević je uporedio slučaj Milorada Dodika s pravnim procesima protiv Marin le Pen u Francuskoj.         

„Levičarski naoružani tužioci, sudovi i visoki predstavnici pokušavaju da zatvore konzervativne lidere koje je narod izabrao i da im zabrane vršenje dužnosti. Ono što rade Le Penovoj u Francuskoj, levičarski visoki predstavnik u BiH radi Dodiku ‒ protrampovom, proizraelskom, uredno izabranom predsedniku Republike Srpske”, naveo je Blagojević.

Dodik se na „Iksu” zahvalio Blagojeviću i takođe označio Maska i Vensa, napisavši da „kada ne mogu da vas pobede na izborima, pokušaju da vas unište sudovima”.     

„To su naučili i Tramp i Marin le Pen i mnogi drugi lideri, koji su birali narod umesto elita, suverenitet umesto potčinjenosti, vrednosti umesto grantova. Mi koji nismo pristali da služimo novcu USAID-a i NED-a, nego svojoj zemlji, veri i narodu, danas smo mete. Ali to su udarci poraženih elita i biće poslednji. Predsednik Tramp će uspeti u Americi, pobediće Le Penova u Francuskoj, Kalin Đeorđesku u Rumuniji, a ja ću nastaviti da pobeđujem u Republici Srpskoj”, napisao je Dodik. 

Francuski sud je nedavno zabranio Le Penovoj obavljanje javnih funkcija zbog presude za proneveru, dok je u BiH Dodik optužen za nepoštovanje odluka Kristijana Šmita, diplomate koga Savet bezbednosti UN nikada nije imenovao, a koji je, kako tvrde u Banjaluci, mimo ovlašćenja koja su mu na raspolaganju, samoinicijativno dopisao sporne odredbe u Krivični zakon BiH, po kojima je pravosuđe pokrenulo progon Dodika za krivično delo „nepoštovanje odluka visokog predstavnika”.    

I Dodiku je prvostepenom odlukom zabranjeno političko delovanje, a nemački diplomata izjavio je pre nekoliko dana da nema nameru da povuče svoje odluke koje su BiH gurnule u ustavnu krizu. Vlasti Republike Srpske pokušale su da se institucionalno zaštite usvajanjem zakona kojima je ograničen rad pravosudnih i bezbednosnih organa iz Sarajeva na teritoriji RS. Kao odgovor, Tužilaštvo BiH izdalo je nalog za hapšenje Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića.

Još se čeka odluka Interpola, a Banjaluka je uverena da će međunarodna policijska organizacija odbiti da se uključi u proces koji ima političke primese. U međuvremenu, Dodik je posetio Srbiju i Izrael, a prekjuče se oglasio iz Moskve.  

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić ocenjuje da se sukob između zapadnih centara moći i konzervativnih suverenističkih pokreta nakon dolaska Donalda Trampa na vlast eskalira i širi, te da je Srpska jedna od prvih meta. „Suverenisti u EU brže se bude i razotkrivaju zloupotrebe pravosuđa. Pobedom Trampa anarholiberalna levica je pobesnela, a mi Srbi smo, zajedno s Mađarima, Slovacima, Rumunima i Italijanima, prve mete.”  

Stevandić podseća da su Srbi istorijski uvek bili na meti velikih udara, ali smatra da iz njih izlaze jači: „Srbi su uvek bili na strani slobode, kao 1915. i 1941. godine. Danas je slično, ali baš zato ćemo, kao i 1918. i 1945, biti na strani pobednika”, veruje Stevandić i dodaje da „gomila poluintelektualaca ogrezlih u donacijama USAID-a i koristoljubivih pobošnjačenih političara” ne može da ugrozi Republiku Srpsku.      

Kriza u BiH, iako ozbiljna, odigrava se u neobično tihoj atmosferi. Bošnjački lideri insistiraju na tome da je jedino rešenje privođenje Dodika, ali se, uprkos netipičnim potezima tamošnjeg pravosuđa, u Sarajevu ne vidi raniji žar, iako, na primer, lider SDA Bakir Izetbegović misli da bi „eliminacija Dodika rešila sve probleme”. Razlog za to možda leži u međunarodnim faktorima: Savet bezbednosti UN nije podržao Šmita niti osudio RS, Eufor usled nesaglasja unutar EU ne pokazuje spremnost da izlazeći van mandata sprovodi pravosudne naloge Sarajeva, dok Vašington ostavlja diplomatski vakuum ‒ u BiH nema ambasadora SAD. Takođe, novi američki diplomata u Beograd dolazi s potpuno drugačijim stavovima od svojih prethodnika.       

Ne zvuče nelogično pretpostavke da Dodiku može samo da odgovara bura koja je usledila nakon odluke sudija da zabrane predsedničku kandidaturu Le Penovoj, kandidatkinji koja prednjači u istraživanjima javnog mnjenja. Kako bi tek francuska javnost reagovala kada bi saznala da je zabrana zasnovana na inicijativu stranca i da se izriče aktuelnom predsedniku?              

Teško je zamisliti da to u ovoj klimi u Evropskoj uniji i u zapadnom svetu može da pobere simpatije, pa možda baš zbog toga u Sarajevu nisu ubeđeni da postoji dovoljno međunarodne podrške da se realizuje plan koji uključuje hapšenje Dodika. Možda zato oklevaju sa preteranim likovanjem, svesni da iza Šmita ipak možda i ne stoji dovoljno snage da se istera do kraja ono što je nemački diplomata započeo u vezi s eliminacijom političkog rukovodstva Srpske. S druge strane, u takvoj atmosferi, vlasti u Banjaluci verovatno procenjuju i nadaju se da će eventualna promena političke klime u SAD i delimično u EU otvoriti prostor za redefinisanje odnosa unutar BiH, ali ne kroz sudske procese i međunarodna nametanja, već kroz dijalog.