Prvo akreditacija pa usklađivanje zvanja

Srbija će moći da napravi nacionalni okvir kvalifikacija, na osnovu kojeg bi zvanja naših visokoobrazovanih stručnjaka bila usklađena sa evropskim, tek kada akreditacija fakulteta i univerziteta bude pri kraju, rekao je juče dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji zemalja jugoistočne Evrope koja je juče završena u prestonici.

Najavljena akreditacija visokoškolskih ustanova počeće sledećeg meseca i trebalo bi da bude završena u naredne dve godine, dok se na ministarskoj konferenciji, održanoj 2005. godine u Bergenu, Srbija obavezala da usvoji nacionalni okvir kvalifikacija do 2010. godine.

- Nova zvanja će doprineti tome da naša diploma bude prepoznatljiva u inostranstvu. Broj bodova koji određeni student ima, ma gde se školovao, podrazumevaće istu količinu znanja koje je stekao i koje će mu biti priznato gde god da želi da nastavi studije ili da se zaposli. Samim tim, pokretljivost i razmena studenta, ali i nastavnog kadra, postaće uobičajena stvar. Takođe, svi oni koji završe studije će moći da biraju zemlju u kojoj žele da rade - objašnjava rektor.

Na taj način trebalo bi da budu prevaziđene apsurdne situacije da se stručnjacima iz raznih oblasti koji su se školovali na Sorboni, Oksfordu ili Harvardu u Srbiji ne priznaju zvanja. Takođe, diploma stečena na nekom od srpskih univerziteta važiće u drugim zemljama.

Prema rečima Kovačevića, diploma mora da kaže poslodavcu šta onaj ko je završio određeni fakultet zna da radi, pa je u ovom poslu neophodna uska saradnja sa privrednicima koji će oceniti koliko vrede novi nastavni planovi i programi.

- U budućnosti bi trebalo svaki stepen školovanja, bečelor, master ili doktorske studije, da obezbedi mladim ljudima zaposlenje. Ne moraju svi da se odluče da upišu master studije, već oni koji to žele mogu posle tri godine obrazovanja da uzmu diplomu i odu da rade svoj zanat - kaže Kovačević.

Pred naše univerzitete je, prema rečima rektora, postavljen još jedan važan zadatak - učenje za ceo život. Visokoškolske ustanove moraju da obezbede zaposlenima prekvalifikaciju i mogućnost stalnog usavršavanja, jer samo na taj način mogu da se bore sa konkurencijom i da valjano obavljaju svoj posao.

Prema podacima Ministarstva prosvete, sadašnje karakteristike stručnog obrazovanje nisu na zavidnom nivou. Znanje zaposlenih i nezaposlenih je zastarelo, jer je u vezi za prevaziđenim tehnologijama, obuka odraslih ne obezbeđuje neophodnu modernizaciju, poslodavci nisu zadovoljni postojećim nivoom veština zaposlenih, ali ni sami ne znaju da definišu šta konkretno traže od njih. Obrazovni sistem i dalje "proizvodi" radnike sa zanimanjima koja nisu potrebna tržištu rada.

Zoran Lončar, ministar prosvete, podsetio je učesnike regionalne konferencije da našem obrazovanju nedostaje opšta strategija koja bi jasno definisala pravce razvoja prosvete u periodu dužem od jedne decenije.

- Prilikom sprovođenja modernizacije prosvetnog sistema želimo da uvažimo sva dobra komparativna iskustva razvijenih, pre svega evropskih zemalja, ali isto tako i da vodimo računa o državnim i nacionalnim interesima, kao i o interesima građana, koristeći se sopstvenim komparativnim prednostima i čuvajući osobenosti naše prosvetne i kulturne tradicije - kaže ministar.

Konferenciju pod nazivom "Okviri kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja" ogranizovalo je srpsko Ministarstvo prosvete u saradnji sa Savetom Evrope, a skupu su prisustvovale delegacije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Turske i Srbije.