EU mobiliše budžete i regrutuje privredu

Načelnik generalštaba Bundesvera Karsten Brojer ne krije da je tokom poseta nemačkim gradovima lokalne stanovnike, koji su decenijama posle 1945. odrastali u atmosferi nametnutog pacifizma, provocirao pitanjem: „Da li ste spremni za rat?”. Brojer je za Bi-Bi-Si ispričao kako ga je jedna žena zbog toga optužila da ju je uplašio, na šta je odgovorio: „Ne plašim te ja, nego onaj drugi.” Prvi čovek Bundesvera je naravno mislio na Vladimira Putina.UNUTRA

Generalu koji je tokom vojne karijere bio i zapovednik nemačkih jedinica u sastavu Kfora u Prizrenu uprkos propagandom širenju straha da se Putinova armija neće zaustaviti u Ukrajini nije do sada polazilo za rukom da ubedi mlade Nemce da obuku vojnu uniformu. Svaki četvrti regrut je napuštao vojsku posle samo šest meseci. Ali za osiromašeni Bundesver, koji po parlamentarnom izveštaju za prošlu godinu kuburi i sa oružjem i opremom, izgleda dolaze bolji dani. Ali ne samo za Nemačku već i ostale armije članica EU.  Zbog (ne)realne opasnosti od ruskog pohoda na Zapad, ali i činjenice da Donald Tramp ostavlja Stari kontinent na bezbednosnom cedilu otkako je započeo telefonsku „bromansu” sa Vladimirom Putinom, Evropska unija je rešila da se vojno osamostali kroz ubrzano naoružavanje.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je početkom marta predstavila ambiciozan odbrambeni plan „Ponovo naoružajmo Evropu” (ReArm Europe). Cilj projekta vrednog 800 milijardi evra je da u naredne četiri godine ojača vojne kapacitete EU. Evropska komisija je članicama EU omogućila da 150 milijardi evra zajmova za nabavku novog oružja i opreme obezbede putem kredita. Odluka o popuštanju strogih pravila o budžetskom deficitu trebalo bi da omogući zemljama da povećaju javnu potrošnju kako bi imale više za odbranu. Ako se računica pokaže dobra, to bi pomoglo da iznedri dodatnih 650 milijardi evra za vojne izdatke u predstojećim godinama.

Sledeći briselsko prestrojavanje EU na „ratni kolosek”, i Nemačka je 21. marta napravila značajan iskorak tako što je stari saziv Bundestaga promenom ustava odobrio nova budžetska pravila. To je urađeno u žurbi kako u novom sazivu nemačkog parlamenta opozicija oličena u AfD-u i antiratna Levica ne bi blokirale nova ulaganja u Bundesver. Tako je buduća vlada Fridriha Merca unapred dobila odrešene ruke da gotovo bez ograničenja pumpa novac u nemačku vojsku.

Ali zabrinuti Evropljani se pitaju ko će platiti ceh za briselsko udaranje u „ratne bubnjeve”. Osim za Nemačku, dodatno zaduživanje će biti veliki izazov za druge zemlje, poput Francuske i Italije, jer im se javni dug približava ili već premašuje BDP, zbog čega se investitori neće baš utrkivati da kupuju državne obveznice ovih zemalja. Novac za evropsku odbranu bi mogao da se namakne i povećanjem poreza, ali to bi dodatno povećalo inflaciju i ugrozilo već načeti standard građana EU. Po svemu sudeći, sledi „amerikanizacija Evrope”, odnosno napuštanje modela socijalne države, jer će se novac umesto u fondove socijalnog i zdravstvenog osiguranja preusmeriti u nabavku oružja.

Zbog rata u Ukrajini vojna potrošnja EU je naglo porasla dostigavši 326 milijardi evra u 2024. godini, što je u proseku oko 1,9 odsto BDP-a. Ali je to nedovoljno da se parira Rusiji, koja planira da u 2025. za armiju potroši 145 milijardi dolara, odnosno 6,3 odsto BDP-a. Evropska komisija poziva članice da povećaju vojne budžete na tri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok Tramp traži čak pet procenata. Od evropskih članica NATO-a jedino Poljska će ove godine za nabavku oružja i opreme potrošiti pet procenata bruto domaćeg proizvoda.

Ali ako evropski lideri žele da ojačaju odbranu koja više neće zavisiti od SAD, moraće i da promene način na koji troše pare za modernizaciju svojih armija. Da neće biti lako napraviti zajedničku evropsku odbranu govori šarolikost u tipovima naoružanja. Prema analizi Blumberga, evropske vojske raspolažu sa čak 29 različitih tipova ratnih brodova, 27 vrsta haubica, 20 modela borbenih aviona i 17 tipova tenkova. Poređenja radi, američka vojska ima samo četiri modela brodova, dve vrste haubica, šest tipova aviona i jednu vrstu tenka.

Iako Evropska komisija traži od članica da prednost daju kupovini naoružanja i opreme od evropskih proizvođača, to neće biti jednostavno. Poljska, koja zajedno sa baltičkim državama najviše strahuje od ruskog napada, želi da brzo ojača svoje snage američkim oružjem, a ne da čeka na evropsko, kojeg još uvek nema dovoljno u ponudi.

Tokom protekle decenije evropske države su potrošile 100 milijardi dolara na oružje proizvedeno u SAD. Samo od 2022. do 2024. godine evropske članice NATO-a su dve trećine ukupnog oružja kupile u SAD. Kolika je zavisnost od partnera sa druge strane Atlantika govori podatak da evropske zemlje trenutno čekaju na isporuku oko 500 borbenih aviona koje su kupili od američkih proizvođača.

Prelazak EU na ratnu ekonomiju mogao bi biti sporiji nego što u Briselu priznaju. Po oceni Sergeja Zgureca, direktora firme za vojna pitanja „Difens ekspres”, evropske zemlje u razvoju odbrambene industrije zaostaju za američkim kompanijama u proseku od tri do deset godina, prenosi ukrajinska agencija Ukrinform. Kako ističe, evropskim firmama će biti potrebno pet godina da proizvedu sopstvene izviđačke bespilotne letelice i deset godina za razvoj krstarećih raketa čiji domet prelazi 1.000 kilometara.

„Tajm” upozorava evropske članice NATO-a da treba da izbegnu zamku i slede SAD, koje su poslednjih decenija milijarde dolara utrošile na razvoj ograničenog broja visokotehnoloških sistema kao što su borbeni avioni, tenkovi i ratni brodovi. Američki magazin smatra da je rat u Ukrajini pokazao da je sa stanovišta evropske odbrane mnogo efikasnije ulagati u razvoj i proizvodnju jeftinijih sistema za nadzor, dronova ubica, haubica, protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa.