Sve osnovne škole rade

Posle višemesečne zbrke zakonitog i nezakonitog iskazivanja bunta dela prosvetnog esnafa u preduniverzitetskom sistemu i nebrojenih planiranih, ali neodržanih časova u znak protesta, prvi put juče nastava je uspostavljena i realizovana u svim osnovnim školama. Juče je počelo i prijavljivanje osmaka za polaganje prijemnih ispita koji su obavezni za upis u specijalizovane smerove i škole za talentovane đake, ali i rok za poslednju izmenu već iskazanog opredeljenja malih maturanata o tome koji će test kao treći polagati na obaveznom završnom ispitu za kraj osnovnog obrazovanja.

„Sve osnovne škole u Srbiji rade. Prvi put otkako je krenuo čitav haos pre pet meseci nijedna osnovna škola nije u totalnoj obustavi, sve su se vratile nastavi”, ukazala je juče Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, preneo je Tanjug. Precizirala je da u 25 odsto osmoletki, ipak, pojedini nastavnici i dalje ne drže nastavu ili su časovi skraćeni na 30 minuta. Četvrtina ukupnog broja matičnih državnih osnovnih škola, koje je pomenula kao one u kojima se nastava realizuje, ali ne sasvim regularno, znači više od 300 osmoletki.

Što se srednjih škola tiče, prema podacima predsednice parlamenta – dva odsto je i dalje u totalnoj obustavi. Podaci Ministarstva prosvete svedoče da u Srbiji ukupno ima 511 državnih srednjih škola i 72 privatne. Brnabićeva je istakla da je 36 srednjih škola u totalnoj obustavi, što je dva odsto škola. Ako se gledaju samo srednje to je oko sedam odsto. Pritom, iz zvanične statistike nije preciziran procenat ni broj srednjih škola u kojima se nastava organizuje u zakonitom štrajku ili je delimično obustavljena, a praksa potvrđuje da su upravo srednje škole žarišta pobune dela učenika i dela profesora koja, iako jenjava, još nije ugašena.

Kao da iregularnosti u radu škola nema, juče je počelo prijavljivanje osmaka za polaganje prijemnih ispita u skladu sa terminima koji su utvrđeni još u junu lane. U kalendaru kojim se definišu predupisne i upisne aktivnosti na prelazu učenika iz osnovnog u srednje obrazovanje za sada je pomerena samo proba male mature, a ostalo je sve ostalo kako je prvobitno i planirano. Od 7. do 14. aprila mali maturanti koji moraju da polože i prijemni ispit, kao posebnu i eliminacionu proveru znanja, sklonosti i sposobnosti, da bi nastavili obrazovanje u željenoj srednjoj školi za polaganje, mogu da se prijave elektronski na portalu „Moja srednja škola”. Ako ne žele da mesto na prijemnom „rezervišu” onlajn, osmaci mogu u petak, 11. aprila, ili u ponedeljak, 14. aprila, od devet do 16 sati, prijavu za polaganje prijemnog da predaju neposredno u matičnoj osmoletki ili u srednjoj školi u kojoj se organizuje ova provera znanja.

Položen prijemni uslov je za upis nekog od osam specijalizovanih smerova gimnazija (matematički, filološki, dvojezični, za fiziku, IT, za geografiju i istoriju, za biologiju i hemiju, za audio-vizuelne i scenske umetnosti), kao i muzičkih, baletskih i škola u kojima se obrazuju budući znalci u oblasti likovne umetnosti. Deca koja će polagati prijemni, kao i sva druga koja završavaju osmi razred u obavezi su da polože i malu maturu – trodnevnu proveru znanja na kraju osmoletke koja se sastoji iz testa iz srpskog (maternjeg) jezika, zatim testa iz matematike i trećeg koji đaci polažu iz jednog od pet ponuđenih predmeta (biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija).

Osmaci su se već izjasnili o tome iz kog predmeta žele da rade treći maturski test. Poslednji zvanični podaci pokazuju da je za polaganje završnog ispita u ovoj školskoj godini evidentirano 64.205 učenika koji osnovno obrazovanje stiču po redovnom programu. Najviše njih za treći test odabralo je geografiju, čak 45,83 odsto, zatim biologiju (31,29 odsto), pa istoriju (9,23 odsto), a najmanje učenika osmog razreda opredelilo se da polaže hemiju (6,62 odsto) i fiziku (7,03 odsto). Juče je počeo da teče i poslednji rok za eventualnu promenu izabranog predmeta za treći test na zvaničnom završnom ispitu. Najkasnije do četvrtka, 10. aprila, isključivo u osnovnim školama može se podneti zahtev za izmenu predmeta koji je osmak odabrao i nakon toga više nema korekcija.

U redovnim okolnostima praksa je da konačnu odluku, posle koje više nema predomišljanja o predmetu koji biraju da polažu na trećem testu na maloj maturi, učenici donose nakon sagledavanja rezultata probnog maturskog ispita. Međutim, proba završnog ispita nije održana u martu, kako je prvobitno bilo predviđeno, nego je odložena za kraj aprila, a rezultati probnog testiranja sumiraće se tek od 5. do 9. maja. U to vreme, prema najavama iz prosvetnog vrha, biće objavljeni i novi termini polaganja zvaničnog završnog ispita, koji će „biti odložen, ali održan”.