Sam prodaješ stan ako ne možeš da otplatiš kredit

Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga došlo je do ograničenja kamatnih stopa, što se smatra najznačajnijom novinom. Upravo su kamate oduvek bile najbolnije pitanje kreditno zaduženih u Srbiji koje ne bi trbalo da zadaje više glavobolje onima koji moraju da uzimaju pozajmice do banaka.

‒ Po uzoru na najbolju praksu iz zemalja Evropske unije, ograničenje kamatnih stopa služi sprečavanju naplaćivanja previsoke cene kredita. Članovima zakona koji regulišu ograničenja kamatnih stopa ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog, odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu ‒ objašnjava Đorđe Gojković, iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije NBS.

Ističe da u situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće.

Prema njegovim rečima, od naročite važnosti jeste odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit.

‒ U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. On je istakao da za slučaj da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost.

On je podsetio i na to da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge.

„Čak i pre zaključenja ugovora, korisnici su zaštićeni normama koje regulišu oglašavanje finansijskih usluga i prakse unakrsne prodaje finansijskih usluga. Tim odredbama znatno je umanjena asimetrija informacija između davalaca finansijskih usluga i korisnika. Kako bi se izbegle situacije u kojoj korisnici, bilo zbog nedovoljno, bilo zbog previše informacija, donose odluku koja im nije u najboljem interesu, davaocima usluga zabranjeno je da reklamiraju proizvode i usluge tako da korisnika dovode u zabludu. Isto tako, korisnik pre potpisivanja ugovora ima pravo da dobije opšte informacije u bilo kom trenutku u pisanoj formi i na način za koji se opredeli”, objašnjava Gojković.

Takođe, podsetio je na to da je prvi put u našem pravu zabranjena takozvana praksa vezivanja usluga. To znači da banke ne smeju, osim izuzetno, korisnike uslovljavati, odnosno obavezivati da uz uslugu koja im je potrebna koriste i neku drugu uslugu.

Prema njegovim rečima, zaštita korisnika ne bi bila potpuna bez mehanizama za rešavanje spornih odnosa, koji se ponekad nužno javljaju. Dobro poznat mehanizam posredovanja pred NBS i postupak po pritužbi zakonom su dodatno unapređeni radi rešenja spornog odnosa između banke i korisnika na besplatan, efikasan, fleksibilan i pravedan način.

‒ Najvažnije je znati da je cilj ovog zakona postizanje ravnoteže između banaka, odnosno drugih davalaca finansijskih usluga s jedne strane i korisnika s druge strane ‒ zaključuje Gojković.